КРИЗА ПРАВОСЛАВНОГ МУЛТИЛАТЕРАЛИЗМА ИЗАЗОВ ЗА СВЕПРАВОСЛАВНУ САБОРНОСТ

Протопрезвитер др Никола Казарин (Rev. Dr. Nicolas Kazarian) English  |  ру́сский  |  ελληνικά

Савремени свеправославни саборски процес јавља се 1920. године, тј. паралелно са стварањем прве глобалне, политичке и мултилатералне институције назване Лига народа, која након Другог светског рата постаје Организација уједињених нација. Ова корелација је још очигледнија ако погледамо познату енциклику Васељенске патријаршије из 1920. године која је јасно успоставила везу између међународног одговора на трагедију Великог рата и мултилатералног ангажовања држава у спречавању будућег рата, и позвала помесне Цркаве да се уједине и делују као градитељи мира.

,,Стога, имајући у виду овакав покушај да све буде правовремено и могуће, нарочито у погледу обећавајућег естаблишмента Лиге народа, потрудисмо се да испод кратко изразимо наша учења и наше мишљење о начину на који разумемо ово зближавање и контакт, као и начин на који ми сматрамо да је могуће то и остварити. Стога, ми најискреније питамо и позивамо на расуђивање и мишљење других сестринских Цркава Истока и честитих хришћанских Цркава на Западу и свуда у свету.”

Овај цитат се често користи као доказ лидерства Васељенске патријаршије на пољу екуменског дијалога. Креирање Светског савета цркава три године након стварања Уједињених нација, 1948. године, показало се исправном одлуком. ….

ЕКУМЕНИЗАМ ПРО-ЛАЈФ ПОКРЕТА

Џејмс Мартин (Fr. James Martin, SJ)  |  English  |  ελληνικά  |  ру́сский

Једна од најефективнијих облика колаборације између римокатоличке, православне и протестантске традиције у Сједињеним Америчким Државама јесте такозвани ,,про-лајф” покрет (енг. ProLife Movement; i.e., за живот и против абортуса), који већ више од 40 година покушава да, хришћанским исповедањем, посведичи да је целокупан живот свет, укључујући чак и пренатални период. И заиста, иако су поједини хришћани различитих традиција, нажалост, клеветали једни друге са дивергентних становишта, они су у великој мери постали узроком онога што је постало познато као ,,про-лајф” покрет.

Међутим, ако смо спремни да направимо следећи корак у екуменском погледу на светост свакога живота понаособ, онда морамо колективно да се издигнемо од подела на политичке партије и поставимо про-лајф покрет као једино разумно решење. То значи да се морамо залагати за светост целокупног живота, а не само пренаталног. ….

РАСИЗАМ: ПРАВОСЛАВНА ПЕРСПЕКТИВА

Аристотел Папаниколау (Aristotle Papanikolaou)  English  |  ελληνικά  |  ру́сский

Примарни циљ сваког православног хришћанина понаособ јесте стремљење ка обожењу (грч. θέωσις). Реч θέωσις често дочарава слике суперхероја попут Тора или грчког бога Зевса. Када је свети Атанасије објавио: ,,Бог се очовечио, да би човека обожио”, он није замишљао надчовечанску снагу, нити је замишљао живот моралног савршенства. Постати као Бог значи волети као Он што воли, а тиме се сапрожима, сагласно речима Христовим, љубав према непријатељима и странцима. Истинска борба за обожењем јесте она која захтева научавање како волети. Некада је тешко волети чак и наше родитеље, браћу, сестре и пријатеље, а замислите сада да још требате да научите да волите непријатеља и странца.

Ово научавање како волети на крају подразумева сагледати сва људска бића која су створена по лику и обличју Божијем. Ово, међутим, није баш лако као што изгледа. Једна је ствар декларисати да су сви људи створени по слици Божијој, а друга је чињеница да се формирамо на начин где је такво уверење очигледно у нашим мислима, осећањима и акцијама, тј. нашем бићу према другости, посебно оној која се значајно разликује у односу на нас. ….

ИНОВАЦИЈЕ ПОД МАСКОМ ТРАДИЦИЈЕ АНТИЕКУМЕНИСТИЧКИ ПОКУШАЈИ ОПСТРУИСАЊА СВЕТОГ И ВЕЛИКOГ САБОРА

Георгије Демакополус (George Demacopoulos)  |  English  |  ру́сский

Документи одобрени од стране представника помесних Цркава на Светом и Великом Сабору нису сами по себи контрадикторни. Они су само резултат консензуса о ком се расправљало деценијама, и често понављају претходне декларације више него решавају сложена питања са којима се савремена Црква суочава.

Један од могућих изузетака јесте документ ,,Односи Православне цркве са остатком хришћанског света“ који настоји да појасни сврху ангажовања Православне цркве у екуменском покрету. Због тога што је документ цензурирао екуменске опструкционисте, лавовски се опирао критикама појединих самопрозваних традиционалиста.

Тежиште ове критике се ослања на високо селективно и редукционистичко присвајање наше богате канонске традиције како би се оправдале поједностављене идеолошке претпоставке. ….

АФРОАМЕРИЧКИ ПРАВОСЛАВНИ ХРИШЋАНИ ВЕРА, КУЛТУРА И НОВЕ ВРЕДНОСТИ

Лидиjа Кеми Инграм (Lydia Kemi Ingram)  |  English  |  ελληνικά  |  ру́сский

Године две хиљаде шеснаесте, започела сам серију интервјуа са афричкоамеричким православним хришћанима у четири региона Сједињених Америчких Држава. Интегрална компонента ширег етнографског истраживачког пројекта (упоредна посматрања учесника и дигитална претраживања) личних наратива нуди неопходну дубину увида у православну заједницу која и даље многима остаје релативно непозната.

Иако се број афроамеричких православних хришћана константно повећава, истраживања о овој посебој групи остају оскудна. Фокусирана на историјске фигуре попут оца Рафаил Моргана, првог афроамеричког православног свештеника, или наративе изведене из ,,збора старешина”, тј. најистакнутијих проминентних афроамеричких православних хришћана, постојећа су истраживања која понекад могу пренети једну непотпуну истину. Остаје, стога, много тога да се научи о садејству православног хришћанства и афроамеричке културе. ….