СВЕТИ ФРАЊА АСИШКИ: ИКОНА БОЖЈЕ ЉУБАВИ ЗА НАША НЕВОЉНА ВРЕМЕНА

Алфред Д. Трнипсид (Alfred D. Turnipseed)

Ах, ироније живота! Као што се испоставило, многи од оних који су против абортуса (од којих је доста присталица председника Трампа) труде се оправдају Трампову одлуку да прихвати терапије изведене из абортираног феталног ткива као (такозвани) „лек“ за COVID-19; а опет, многи од оних који подржавају абортус (а који су, најчешће, председникови противници) узнемирени су што Трамп свој (привидни) „брзи опоравак“ од COVID-19 дугује терапијама које би иначе поздравили или чак прославили , ако би се користиле за помоћ другима.

У међувремену, Бог, који „не гледа ко је ко“ (Дап 10,34) и за кога сви догађаји показују суверенитет његове промисли, суди свим срцима, користећи догађаје из историје које смо створили да нас научи колико смо далеко од његове љубави. Кад бисмо само слушали његова учења унутар нас.

Мислим да је то можда разлог зашто Господ (преко папе Фрање, Васељенског патријарха Вартоломеја и многих других) чини да се данас посебно обраћа пажњу на учење светог Фрање. Il Poverello („мали сиромах“, како је свети Фрања познат у фрањевачкој традицији) није само главни учитељ када су у питању проблеми везани за расизам, насиље, међурелигијско супарништво и нетрпељивост, сиромаштво и економску неправду; он је такође, као католички светац заштитник животиња и екологије, водич за све вернике током нашег светског еколошког колапса и пандемије COVID-19-а која је његова најновија манифестација.

Настави са читањем

БОГ И ИЗБОРИ: КАКО РАЗГОВАРАТИ СА СВОЈОМ ДЕЦОМ

Протојереј Џон Џилионс (John A. Jillions)

...

Ваша деца су много слушала о изборима у својим школама, у вашој породици, међу пријатељима, на мрежи и на телевизији. Шта можете рећи као хришћански родитељ, свештеник или учитељ? Да ли је Богу стало до избора? Ево неколико мисли које ће вам помоћи да обликујете свој разговор.

Одговор је да, Богу је стало до избора. Јер избори се тичу људи, а Богу је стало до свега што се дешава људима. На изборима бирамо вође који ће владати и бринути се о људима у свим сферама овоземаљског живота. Исус је рекао да ни врапца Бог не заборавља. Ако се Бог тако брине о најмањој птици, онда помислите како се брине за сваког човека. „А вама је и коса на глави сва избројана“, рекао је Исус (Мат 10,30). Ето толико је Божја љубав према нама велика.

Настави са читањем

СВЕШТЕНИК СЕРГЕЈ БУЛГАКОВ: ЛИЧНОСТ, НЕЈЕДНАКОСТ И ЕКОНОМИЈА

Свештеник Роберт М. Арида (Fr. Robert M. Arida)

СВЕШТЕНИК СЕРГЕЈ БУЛГАКОВ

У недавном чланку Њујорк Тајмса, Џемал Буји пише:

Наше друштво је изграђено на расној сегментацији личности. Неки људи су имали привилегије правих људи, загарантована им је била слобода, осигурани су били од експропријације и добили су законску заштиту, а неки други људи – црнци, домороци и други не-белци- нису имали то исто. Та неједнака расподела личности такође је била и економска реалност. То је обликовало ваш приступ запослењу и капиталу; одредило да ли ћеш бити осуђен на маргину рада или ће ти бити омогућено напредовање; означено је ко би могао да учествује у благодати капиталистичке производње и ко би највероватније био само једнократно употребљен. („Beyond ‘White Fragility’„)

Ове речи су живописна кулиса за размишљање о економији свештеника Сергеја Булгакова (1871-1944). Оне пружају социјалне параметре за оцењивање увида једног од најдубљих и најкреативнијих православних теолога 20. века. Иако Булгаков не покушава да решава проблем сиромаштва, он нуди пророчки глас о томе како се Црква може обратити, у индустријализованом контексту, друштвеним структурама које га негују. Проширује рад претходних пасторалних теолога који су препознали да друштвене структуре одржавају социјалне и економске разлике.

Настави са читањем

РАЗУМЕТИ ЈОГУ У ПРАВОСЛАВЉУ

Кери Сан Чирико (Kerry San Chirico)

...

Са академским и егзистенцијалним интересовањем прочитао сам два летња есеја о јоги Аристотела Папаниколауа и митрополита Константиноса. Као теолог јужноазијских религија који се бави међурелигијским радом, и као присталица упоредног теолошког пројекта међу православцима, открио сам много тога што ми је битно, не само у смислу конкретне предности праксе јоге, већ и конструктивне православне херменеутике по којој бисмо требало да се сусретнемо са религиозним Другим.

Читалац би требало да зна да је много мастила проливено на тему порекла јоге, о њеном развоју до модерног периода, па чак и на оно што се подразумева под речју „јога“. Корен yuj на санскритском значи „ујединити се, придружити се или повезати“. (Реч јарам (yoke) је индоевропски сродан.) Уопштено говорећи, јога једноставно значи „сједињење“ – и могуће је сјединити ум/телo организма или себе у Шиву или у не-дуална хиндуистичка схватања божанског Сопства или у Тројичног Бога. Хиндуистичке, будистичке и џаинистичке школе и огранци различито користе термин јога, пратећи праксе различитих древних текстова и учитеља. Пракса ће се разликовати. Сусрет Истока и Запада у колонијалном периоду имао је више везе са оним што је јога данас него што би многи то желели да признају. Иначе, не бави се сваки хиндуиста јогом. Хиндуси би се изненадили кад чују да је јога „саставни део“ хиндуизма, како је иначе навео Свети синод Грчке цркве – чак и када би то значило да се сви баве јогом или да је јога апсолутно неопходна сотериолошка пракса, мада би се хиндуси готово универзално сложили да је корисна и спасоносна, а у стремљењу за ослобођењем (mokṣa) различито конципирана. Кад смо код тога, већина хиндуса који говоре енглески уопште се не позивају на своју традицију као на религију. Уместо тога кажу, „Хиндуизам је начин живота“. Звучи познато?

Настави са читањем