Крстити или не: Божија љубав и Икона

Ђакон Николаc Денисенко (Nicholas Denysenko)

Архиепископ Елпидофор, примас Грчке православне америчке архиепископије, крстио је 9. јула 2022. године у цркви у близини Атине децу славног модног дизајнера Питера Дундаса и Еванђела Бусиса. Реакције на вест о крштењу деце истополног пара биле су предвидиве. Како се наводи, Свети синод Грчке православне цркве припрема протестно писмо архиепископу Елпидофору и цариградском патријарху Вартоломеју, јер Грчка црква не признаје истополне заједнице.

Крштење ове деце поставља питања за православне хришћане. Да ли крштење деце истополног пара подразумева одобравање православних хришћана или толеранцију према истополним заједницама? Које услове родитељи морају да испуне пре него што затраже крштење детета? Да ли неко мора бити потпуно ослобођен греха пре него што се посвети хришћанском животу који крштење отвара? Да бисмо одговорили на ова изазовна питања, морамо се осврнути на значење самог крштења.

Настави са читањем →

Боље безбожни исток него неморални запад
логика великих сила и приступ Руске православне цркве према Кини

Алисија Цурановић (Alicja Curanović)

Од руске инвазије на Украјину, стручњаци су пажљиво анализирали реакцију Руске православне цркве (РПЦ) на сукоб. Њена подршка Кремљу изазвала је коментаре о томе да је Црква идејни предузетник под контролом државе који је помешао хришћанске вредности са империјалном геополитиком. Заиста, у ставовима многих представника Московске патријаршије уочава се склоност геополитици и великодржавној логици. Међутим, то није случај само са Украјином или постсовјетском територијом. Уплетеност РПЦ у геополитику иде даље од овога и често је у супротности са хришћанским учењем. То се добро види у приступу Московске патријаршије према Кини, о чему се овде говори. Интригантно је посматрати како је Комунистичка партија непријатељска према религији постала пожељан савезник против либералног Запада са којим Русија дели своју хришћанску традицију.

Чињеница да САД ниje у стању да убеди Кину да осуди руску инвазију на Украјину потврђује значај руско-кинеског стратешког партнерства. Преоријентација Русије на Кину убрзана је након анексије Крима 2014. Камен темељац новог отварања између Москве и Пекинга постављен је, међутим, 2001. године када је потписан билатерални Уговор о добросуседству, пријатељству и сарадњи. План акција предвиђен уговором (2004) укључивао је тачку која је пружала информације о „покретању дијалога и сарадње између ’водећих религија’” обе земље. Ова прилично скромна формулација дала је руској држави и Цркви формални основ за решавање ситуације православних верника који живе у Кини.

Настави са читањем →

Марија Спиропулу, полувидљива ђаконица

Аутор Атанасије Н. Папатанасиу (Athanasios N. Papathanasiou)

Ђаконица Православне Цркве прешла је 17. јануара 2022. године у јурисдикцију Тријумфалне Цркве. Марија Спиропулу, ђаконица мисионарске цркве Кореје, уснула је у Господу након 89-годишњег путовања на земљи.

Њено порекло

Рођена 6. фебруара 1933. у Грчкој, студирала је педагогију у Атини (1952-54) и радила као учитељица. Студирала је теологију и новинарство у Француској (1963-66) и сарађивала са часописем Контакти Православног богословског института Светог Сергија у Паризу. Затим је отишла у Букурешт (1968-70), где је похађала курсеве румунског језика и теологије.Вративши се у Грчку, радила је у Сталном синодалном комитету и у Међуправославном центру у Атини, одговорна за односе са Црквом Румуније.

На крају, међутим, европски контекст је одиграо малу улогу за Марију, која је већ осећала да је та мисија (како нам је рекла) „лудило“ — пружање крила до краја света!

Настави са читањем →

ЗАШТО ЈЕ ВИКТОР ОРБАН БЛОКИРАО САНКЦИЈЕ ЕУ ПРОТИВ МОСКОВСКОГ ПАТРИЈАРХА КИРИЛА?

Данијела Калканђиева (Daniela Kalkandjieva)

Европска унија је 3. јуна постигла договор о шестом пакету санкција Русији после тешких преговора са Мађарском. Да би избегле њен вето, остале земље чланице морале су да уклоне име московског патријарха са црне листе ЕУ. Зашто премијер једне неправославне државе тако жарко подржава поглавара Руске православне цркве, главног Путиновог савезника у рату против Украјине?

Неки посматрачи траже одговор у конзервативном начину размишљања Виктора Орбана и патријарха Кирила, који подржавају традиционалне вредности.[1] Садашње партнерство између мађарске државе и Московске патријаршије, међутим, има историјске корене. Мање позната чињеница њихове историје је пројекат Кремља за успостављање аутокефалне Мађарске православне цркве после Другог светског рата.[2] Почетна идеја уједињене Мађарске православне цркве припада Хортијевом режиму. Као савезник нацистичке Немачке, успоставила је контролу над областима са значајним православним становништвом и сматрала је да ће јединствена црквена институција олакшати њено управљање.

Настави са читањем →