Митрополит Јован Зизјулас: ”Црква без Свете Евхаристије није више Црква”

sabornik.net

Желимо да чујемо Ваше виђење садашње ситуације, јер Ваша теологија игра велику улогу у актуелној кризи.

Митрополит Јован Зизјулас: Моја теологија, нажалост, не може да се примени. У Грчкој су већ затворене Цркве, не врши се Литургија. Да ли у Србији служе?

С обзиром на одлуку власти да се ограничи број људи на једном месту, затим по питању кретања и удаљености једних од других, социјалне удаљености, најновија одлука Патријарха је да се служи у храмовима, али без присуства више од пет људи.

Митрополит Јован Зизјулас: То је прихватљиво.

У Америци су одлучили да буде свештеник, појац и црквењак, како би се служила Литургија и после тога да могу да имају свете тајне за причешће људи. Шта мислите Ви о томе?

Митрополит Јован ЗизјуласЗа мене, Црква без свете Евхаристије више није Црква. С друге стране, опасност преношења вируса другим људима намеће нам да чинимо што је неопходно, па макар и затворили Цркве. Грчка власт је донела драстичну меру пошто су врло озбиљне ствари у игри.

Continue reading

Право зло није у вирусу

Cyril Hovorun

Они који сматрају да вирус не може да се пренесе путем причешћа полазе од тога да је тело Христово апсолутно добро, а да је вирус зараза, тј. зло. А зло се не може пренети преко добра.

Међутим, вирус је зараза само за нас, и то не за све, будући да ће га већина нас прележати а да то неће ни осетити. А иначе, вирус је део Божије творевине. Као физичка реалност, вирус је добар, као и све што је створено и што постоји у овом свету. Поплаве, вулкане, урагане ми сматрамо злом, међутим, они су природни део природног процеса и због тога нису онтолошко зло. Исто тако, змије и паукови који нас уједају за нас су смртоносни, али по својој природи они су добри.

Заједно са свим осталим вирусима, бактеријама и са свим осталим, коронавирус је део екосистема који је створио Бог. Сада нећу улазити у питање који део тог екосистема је Бог створио директно, а који кроз законе постепеног развоја, које је у творевину такође усадио Бог. Само ћу рећи да су неки делови тог екосистема за нас корисни, док други нису.

Continue reading

ДА ЛИ СУ СВЕТЕ ТАЈНЕ ПРЕВЕНЦИЈА БОЛЕСТИ?
ПРЕГЛЕД ЛИТУРГИЧКИХ ИЗВОРА

Ђакон др Никола Денисенко (Rev. Dr. Nicholas Denysenko)

Глобална криза изазвана пандемијом COVID-19 покренула је низ жустрих расправа међу хришћанима. Из тог разлога се снажно расправља о начину на који се Свето причешће раздаје верницима. У црквама које су и даље отворене, многи протестанти и католици одустају од путира, те се њихови верници причешћују само телом Христовим. Свештенство и лаици у православним заједницама, дискутују о могућности да се испробају нови начини за раздавање Светог причешћа који би спречили ширење заразе путем заједничке кашичице. Ова расправа произвела је емотивне реакције оних који тврде да је немогуће да Евхаристија учини некога болесним услед истинског присуства Оваплоћеног Христа. Већина православних синодâ издала је смернице о томе како максимално обуздати ширење заразе у црквама, а Цркве су сагласне по питању причешћивања: не постоји могућност да тело и крв Христова било кога заразе. Оваква одбрана вере има за последицу то да било каква промена у начину раздавања причешћа није дозвољена. Изузетак су само две Цркве. Тако, Румунска црква дозвољава верницима да донесу своје кашичице од куће, а Украјинска православна црква омогућава свештенству да причешћује вернике тако што полажу у њихове руке евхаристијски хлеб који је претходно натопљен вином.

У наставку овог есеја испитаћемо обе тврдње указујући на изборе наших предака у прошлости. Моје истраживање показаће да је Црква користила бројне методе за раздавање светог причешћа те да њено чврсто веровање у истинску Христову присутност у евхаристијским даровима није обећање сигурне заштите од заразе.

Continue reading

Уздржање од Причешћа током пандемије

Марк Русин (Mark Roosien)

Света Марија Египћанка, као што је познато, примила је Свето Причешће само једном пошто се повукла у пустињу на покајање: на дан њене смрти. Седамнаест година живота у дивљини провела је ускраћена за Тијело и Крв Христову у Евхаристији. Ово није била уобичајена пракса тога времена за монахиње, монахе и подвижнике. Правила раног монаштва су налагала да чак и анахорети – они који су живјели у пећинама и колибама, одвојено од монашке заједнице; долазе на недјељне Литургије, како би се сјединили са Богом и заједничарили са својом сабраћом монасима у Чаши Господњој. Међутим, како је и сама казала старцу Зосими, Света Марија била је храњена само „ријечју Господњом која је жива и дјелатна“.

Ширење COVID-19 натјерало је православне поглаваре да донесу тешке одлуке – како и да ли уопште одржавати богослужења. Неки су савјетовали већини људи да остану у својим домовима и не долазе недјељом на Литургију у наредном периоду, нарочито старим и имунокомпромитованим, као и онима који су болесни. За многе ово значи обавезно уздржање од Светог Причешћа.

Continue reading