Протојереј Џон А. Џилијанс (John A. Jillions)

Недавни сукоб због архиепископа Елпидофора који је позајмио историјску епископску цркву Светог Вартоломеја у Њујорку за слављење божанске литургије, а затим се касније састао са њеним ректором, епископом деканом Волфеом, истиче вишегодишњу дебату међу православцима о томе како треба да се односимо према аутсајдерима. Кроз црквену историју неки су видели претње тамо где други виде прилику. Али прилике могу бити претеће, јер подразумевају ризик и промену. А да би цркве искористиле могућности потребнa су искакања, каже Чарлс Тејлор, угледни канадски католички филозоф и аутор надалеко хваљеног Доба секуларизације. „Искакања могу и морају бити. У супротном неће бити учињени никакви значајнији кораци напред као одговор Богу. Неко мора потпуно да прекине са неким историјским облицима“ (669).

Овај сукоб око аутсајдера стар је колико и јеванђеља. Исус је хтео да ступи у контакт са људима „изван станишта“ (Јев 13, 13). Иако је ово за неке било освежавајуће, међу верским вођама и традиционалистима углавном је изазвало противљење. Видели су Исуса и касније апостоле као претњу познатим, па чак и од Бога даним обичајима и традицијама. Изнова и изнова у јеванђељима видимо Исуса како стоји на свом месту у потрази за мисијом да отвори нове могућности за великодушно напредовање Божијег Царства кроз саосећање, исцељење, нудећи духовну оазу, поједностављујући и проширујући приступ милости. То чини често тихо и тајно, али понекад у отвореном пркосу верским вођама и очекивањима своје породице и ученика. Ево неколико примера:

Протојереј Леонид Кишковски (Leonid Kishkovsky)

Неколико месеци пре него што је о. Леонид преминуо, радио је на ревидираној верзији текста за објављивање на Јавном Православљу. Пошто то није могао да заврши, уз благослов његове породице, објављујемо целокупан текст који је презентовао на Свеамеричком савету у јулу 2018. О. Леониду нас је задужио за његову визију, љубазност и подршку. Нека му је вечна слава.

Вечерас преносим поруку свима — вама и мени — од светог Германа Аљаског. Ово су речи светог Германа:

Од овог дана па надаље, од овог часа и овог минута,
Љубимо Бога изнад свега и настојмо да остваримо Његову Свету Вољу.

Наше ходочашће као православних хришћана Северне Америке, наше путовање као Православне цркве у Америци, почиње доласком православних монаха мисионара на Аљаску. Међу њима је био и свети човек — човек који живи светим животом и даје свето сведочење.

Како се наше путовање одвијало кроз време, откривен је идентитет Православне цркве у Америци. Били смо тестирани и кушани, суочили смо се са невољама, суочили смо се са кризама и постигли успехе. Размислимо заједно о свом путовању. Можда ћемо открити шта данас чини наш идентитет.

Потврђујемо приоритет светости у православној мисији на Аљасци и у Северној Америци. Потврђујемо важност светог сведочења монаха Германа за наше сведочење данас у Северној Америци. Од данас, од овог часа и овог тренутка, љубимо Бога изнад свега и настојмо да остваримо Његову Свету Вољу.

Монах Герман био је члан мисионарске групе од осам монаха који су стигли на Кодиак 1794. Путовање је било дуже од 7.000 миља и трајало је скоро 300 дана. Започео је у манастиру Валаам у руској Карелији, а завршио се у Кодиаку на руској Аљасци. Усред примитивних услова и многих опасности и тешкоћа, мисионари су настојали да евангелизују домороце Аљаске. Врло брзо по доласку на Кодиак мисионари су основали цркву Светог Васкрсења.