Author Archives: Public Orthodoxy

Боље безбожни исток него неморални запад
логика великих сила и приступ Руске православне цркве према Кини

Алисија Цурановић (Alicja Curanović)

Од руске инвазије на Украјину, стручњаци су пажљиво анализирали реакцију Руске православне цркве (РПЦ) на сукоб. Њена подршка Кремљу изазвала је коментаре о томе да је Црква идејни предузетник под контролом државе који је помешао хришћанске вредности са империјалном геополитиком. Заиста, у ставовима многих представника Московске патријаршије уочава се склоност геополитици и великодржавној логици. Међутим, то није случај само са Украјином или постсовјетском територијом. Уплетеност РПЦ у геополитику иде даље од овога и често је у супротности са хришћанским учењем. То се добро види у приступу Московске патријаршије према Кини, о чему се овде говори. Интригантно је посматрати како је Комунистичка партија непријатељска према религији постала пожељан савезник против либералног Запада са којим Русија дели своју хришћанску традицију.

Чињеница да САД ниje у стању да убеди Кину да осуди руску инвазију на Украјину потврђује значај руско-кинеског стратешког партнерства. Преоријентација Русије на Кину убрзана је након анексије Крима 2014. Камен темељац новог отварања између Москве и Пекинга постављен је, међутим, 2001. године када је потписан билатерални Уговор о добросуседству, пријатељству и сарадњи. План акција предвиђен уговором (2004) укључивао је тачку која је пружала информације о „покретању дијалога и сарадње између ’водећих религија’” обе земље. Ова прилично скромна формулација дала је руској држави и Цркви формални основ за решавање ситуације православних верника који живе у Кини.

Настави са читањем

ЗАШТО ЈЕ ВИКТОР ОРБАН БЛОКИРАО САНКЦИЈЕ ЕУ ПРОТИВ МОСКОВСКОГ ПАТРИЈАРХА КИРИЛА?

Данијела Калканђиева (Daniela Kalkandjieva)

Hungary flag on Parliament in Budapest

Европска унија је 3. јуна постигла договор о шестом пакету санкција Русији после тешких преговора са Мађарском. Да би избегле њен вето, остале земље чланице морале су да уклоне име московског патријарха са црне листе ЕУ. Зашто премијер једне неправославне државе тако жарко подржава поглавара Руске православне цркве, главног Путиновог савезника у рату против Украјине?

Неки посматрачи траже одговор у конзервативном начину размишљања Виктора Орбана и патријарха Кирила, који подржавају традиционалне вредности.[1] Садашње партнерство између мађарске државе и Московске патријаршије, међутим, има историјске корене. Мање позната чињеница њихове историје је пројекат Кремља за успостављање аутокефалне Мађарске православне цркве после Другог светског рата.[2] Почетна идеја уједињене Мађарске православне цркве припада Хортијевом режиму. Као савезник нацистичке Немачке, успоставила је контролу над областима са значајним православним становништвом и сматрала је да ће јединствена црквена институција олакшати њено управљање.

Настави са читањем

Да ли и даље постоји консензус у православној цркви?

Марко Павловић

После прекида општења између Руске православне цркве (РПЦ) и Васељенске патријаршије (ВП) због статуса православне цркве у Украјини, питање консензуса у православној цркви је од неизмерног значаја. Упитно је да ли Москва и Константинопољ деле исту еклисиологију, али питање решења раскола православне цркве у Северној Македонији (Македонске православне цркве) које се управо дешава даје нову наду за будућност.

Епархије православне цркве у Северној Македонији су биле саставни део Српске православне цркве (СПЦ) до 1967. године. После Другог светског рата, СПЦ је била под комунистичким режимом у Југославији и због велике репресије није могла слободно да реагује. Управо током тог периода су епархије православне цркве на данашњој територији Северне Македоније једнострано прогласиле аутокефалност од СПЦ-е и отпочеле раскол.  Македонска црква је због тога већ деценијама изолована и налази се ван јединства са Помесним православним црквама.

Настави са читањем

Морални пораз руског света: Путин, Кирил и историјски суд

Пoл Гавриљук (Paul Gavrilyuk)

У Мариупољу руске ракете уништавају породилиште, ранивши на десетине. У међувремену, у Москви патријарх Кирил (Гундјајев) благосиља руске трупе. У истом граду Мариупољу руске бомбе убијају стотине деце и стараца у Драмском позоришту. Путинов патријарх има храбрости да опише рат као „метафизичку борбу“ против западних вредности. Руски пројектил уништава зграду у Одеси, затрпавајући живу мајку са својим тромесечним дететом. Покоран свом господару у Кремљу, Гундјајев оправдава рат као чин самоодбране.

Многи западни посматрачи су збуњени. Зар трупе које је благословила Руска православна црква тренутно кољу православне цивиле у Украјини? Зар руски пројектили не уништавају православне цркве и манастире, заједно са школама, болницама и железничким станицама, сународника православаца у Украјини? Ако је све ово тачно, како Патријарх Кирил може са својим благословом да шаље руске трупе у борбу? Није ли овај рат управо „братоубилачки“, како га је назвао митрополит Онуфрије (Украјинска православна црква – Московска патријаршија), у тренутку недавно пронађеног здравог разума? Митрополиту Онуфрију раније није синуло да је руска инвазија на источну Украјину 2014. такође била чин братоубиства. У међувремену, неколико других епископа под Онуфријевом јурисдикцијом наставља да промовише слепо потчињавање патријарху Кирилу, који рационализује и оправдава убијање припадника њихове пастве у Украјини – бомбардовање и гранатирање, клање деце и цивила и расељавање милиона – као чин самоодржања Русије. Да ли су Онуфријеви епископи изгубили разум или савест? Да ли је ово глупост или издаја? Какав год да је одговор, исход је исти: саучесништво у насилним чиновима невиђених у Европи од Другог светског рата.

Настави са читањем