Author Archives: Public Orthodoxy

Васељенска патријаршија и теорија „варварских земаља”

Метју Ними (Matthew Namee)

Један од кључних прерогатива које полаже Васељенска патријаршија је њена јурисдикција над такозваном „дијаспором“ – регионима који нису укључени у географске границе других аутокефалних цркава. Она инсистира да је ова искључива екстериторијална јурисдикција укорењена у 28. халкидонском канону који каже:

Према томе, сами митрополити понтијске, азијске и тракијске провинције, а још и епископи у варварским крајевима речених провинција, да бивају хиротонисани од напред реченога најсветијега престола најсветије Константинопољске цркве.

Ову фразу – „епископи у варварским крајевима речених провинција“ – тумаче присталице тврдњи ВП да се односи на „оне територије изван географских граница других Помесних (аутокефалних) Цркава“.

Али то није оно што канон изричито каже; то је тумачење. На први поглед, чини се да се канон односи само на епископе који припадају епархијама Понта, Азије и Тракије, који служе међу одређеним варварима. Стандардни канонски коментатори – Зонарас, Балсамон, Аристенос – сви тумаче фразу дословно, упућујући на одређене варварске групе које су биле у близини Понта, Азије и Тракије. На прелазу из 19. века, Свети Никодим понавља ово тумачење у Педалиону. Модерне теорије нема нигде.

Настави са читањем

Која је православна црква у Украјини највећа?

Томас Бремер (Thomas Bremer)

Од тренутка када је васељенски патријарх почетком 2019. године дао аутокефалност Православној цркви Украјине (ПЦУ), она се такмичи са Украјинском православном црквом (УПЦ) не само око каноничности, већ и око броја парохија и броја верника. Свака од њих тврди да је једина канонска црква у земљи, а такође и највећа, али бројна премештања парохија из надлежности УПЦ у јурисдикцију ПЦУ (а неколико пута и обрнуто), ратна ситуација—и заокупљеност власти и верника хитнијим проблемима — чини готово немогућим да се дође до поузданих података. Дана 13. септембра 2022, шеф Државне службе за етнополитику и слободу савести, Олена Бохдан, јавно је описала УПЦ као највећу верску „мрежу“ у земљи. Неколико дана раније, документ који је процурио је показао да управа украјинске службе безбедности за град и округ Кијев каже да премештање верника из УПЦ у ПЦУ представља претњу по националну безбедност (пошто парохијски састанци оних који припремају трансфере могу довести до отворених сукоба и пошто „трансфери могу подстаћи међуконфесионалну мржњу”). Синод ПЦУ реаговао је 18. октобра саопштењем у којем се тврди да државни органи ометају прелазак парохија из УПЦ, „која има само четири одсто подршке јавности“.

Међутим, остаје отворено питање која је црква већа. Постоје два начина бројања: по броју парохија или по броју верних. Што се тиче парохија, украјинске власти имају веома детаљну статистику. Свака верска заједница која жели да постоји легално у Украјини мора да се региструје код поменуте Државне службе и да редовно даје податке о броју парохија, свештенства, образовних институција итд. Ову статистику имамо дуги низ година, што нам омогућава да видимо динамику растa (или опадањa) верских заједница. За тумачење ових бројева важно је неколико елемената:

Настави са читањем

Крштење a la Carte; или зашто православци морају озбиљно да разговарају о људском идентитету

Николаос Аспрулис (Nikolaos Asproulis)

Био је то сасвим нормалан грчки летњи дан у јулу 2022, пре него што је православно крштење изазвало жестоку дебату, или још једну епизоду у „културним ратовима“, у вези са захтевима (има ли их?) да се дете крсти у Цркви. Иако су Грци навикли да читају о активностима Цркве у новинама и на друштвеним мрежама, на пример о црквеној имовини или мешању Цркве у политичка питања, ово је било нешто другачије природе. То је довело у први план низ кључних питања везаних за хришћански идентитет у секуларно доба. Постоје ли неки посебни теолошки или други предуслови који дозвољавају или спречавају нечије крштење? Да ли Црква прихвата истополне бракове?

Архиепископ Елпидофорос, поглавар Грчке православне архиепископије у Америци је 09. јула 2022. посетио Атину да би крстио децу славних модних дизајнера Питера Дундаса и Евангелоса Бусиса у парохији изван Атине (Виулијагмени). Ова парохија припада јурисдикцији митрополије глифадске, једне од осамдесет епархија које чине синодални систем Цркве Грчке. Убрзо је ово наизглед обично крштење постало бојно поље за локалног епископа и друге традиционалисте који су реаговали против њега из разних разлога: површински, због јурисдикције, али суштински због хомосексуализма, јер је у њему учествовала деца истополног пара.

Настави са читањем

Крсташки рат патријарха Кирила

Аутор Џорџ Демакопулос (George Demacopoulos)

Папа Урбан II је 1095. године рекао великом скупу витезова у јужној Француској да је њихова одговорност да се освете за исламско освајање Свете земље (није споменуо да се освајање догодило скоро 500 година раније). Урбанова проповед је довела до Првог крсташког рата и заувек је променила динамику између западне Европе, источног хришћанства и исламског света.

Из хришћанске теолошке перспективе, Урбан је увео потпуно нов – неки би могли рећи јеретички – начин размишљања о односу између хришћанске побожности и насиља. При крају своје проповеди, папа Урбан је изјавио „Крените на ово путовање и добићете опроштење својих греха и бићете сигурни у нетрулежну славу царства небеског.

Скоро један миленијум, православни хришћани су осуђивали Урбаново изопачење хришћанског учења, као што су осуђивали историјске догађаје који су из тога произашли (нарочито Четврти крсташки рат, који је уништио хришћанску Византију). Имајући у виду ову позадину, најновији покушај патријарха Кирила да оствари релевантност у Путиновој Русији није ништа друго до изузетан — Кирил је у недавној проповеди изјавио да ће руским војницима који погину у Украјини бити опроштени греси.

Настави са читањем