ЈОГА И ПРАВОСЛАВЉЕ

Аристотел Папаниколау (Aristotle Papanikolaou)

У јеку препорукā да практиковање јоге може помоћи у борби против анксиозности као последице вируса COVID-19, а које су објављене почетком овог месеца у многим грчким медијима, Свети синод грчке цркве увидео је као своју дужност да изда званично саопштење према коме је практиковање јоге „апсолутно неспојиво са православном хришћанском вером и да за њу нема места у животу хришћана“ (нагласио бих). Ово није први пут да Синод упозорава на опасности јоге, јер је поведен одлуком Светске здравствене организације која је 21. јун прогласила Светским даном јоге, 2016. године издао слично саопштење.

Да ли је мудро што је Грчка црква заузела овакав став о јоги? Да ли је јога апсолутно неспојива са православном хришћанском вером?

Настави са читањем

ПРАВОСЛАВНО ХРИШЋАНСТВО, СИСТЕМСКИ РАСИЗАМ И ПОГРЕШНА СТРАНА ИСТОРИЈЕ

Џорџ Демакопулос (George Demacopoulos) и Аристотел Папаниколау (Aristotle Papanikolaou)

...

Када је архиепископ Јаков пружио подршку Мартину Лутеру Кингу у Селми 1965. године, многи Грци у Америци су га клеветали, јер су били увређени зато што се њихов архиепископ „братими са хушкачима за грађанска права.” Педесет и пет година касније, ставови су се драстично променили. Јаковљево марширање раме уз раме са Мартином Лутером Кингом сматра се једним од епохалних тренутака у православном хришћанству у Сједињеним Америчким Државама, а можда и глобално. Ми данас игноришемо или се извињавамо у име оне генерације православних која није разумела моралну нужност покрета за грађанска права.

Сада се налазимо у сличном тренутку. Да ли ће наши унуци морати да се извињавају у наше име јер смо ми подржали погрешну страну, или ћемо прихватити критички дух покрета „Црни животи су важни” зато што је то морално и теолошки прихватљиво?

Настави са читањем

ПОЗАДИНА ЦРНОГОРСКОГ ЗАКОНА О СЛОБОДИ ВЕРОИСПОВЕСТИ И ПРАВНОМ ПОЛОЖАЈУ ВЕРСКИХ ЗАЈЕДНИЦА ИЗ 2019. ГОДИНЕ

Илијана Тодоровић (lijana Todorovic)

...

[Овај чланак разматра контроверзни верски закон Црне Горе које је усвојио парламент у децембру 2019.године]

Главни предмет црногорског закона је власништво над верском имовином. Без обзира што сваки појединачни члан закона има своје правне недостатке, ипак, овде најзначајнији проблеми представљени су у члановима 62 и 63. Ова два члана наводе да три категорије својине и земљишта који су у власништву верских заједница — 1) оне чија је изградња финансирана јавним приходима, 2) оне које су биле у власништву „Црне Горе” пре 1918. године, и 3) оне које су грађене заједничким улагањем грађана — више не припадају самим верским заједницама, него се сада сматрају „културним наслеђем” Црне Горе и, према томе, морају бити у власништву државе.

Настави са читањем

УЋУТКИВАЊЕ ТЕОЛОГА У СРБИЈИ

ИНТЕРВЈУ СА РОДОЉУБОМ КУБАТОМ

Након проблематичне изјаве о ситуацији изазваној вирусом корона, Синод Српске православне цркве забранио је Вукашину Милићевићу, предавачу на Православном богословском факултету у Београду, да говори у јавности. У овом интервјуу његов колега Родољуб Кубат расветљава ситуацију у позадини, као и тензије које постоје у вези са овом високошколском установом.

Интервју је претходно објављен на немачком језику у часопису  “Nachrichtendienst Östliche Kirchen.”

1) Доценту Вукашину Милићевићу је Свети Синод забранио иступе у јавности. Зашто дошло до тога?

Пре него што нешто више кажем, желим да напоменем да је забрана о јавним иступима дошла од стране Патријарха као надлежног епископа. Патријарх је истовремено и председавајући Синода. Симптоматично је што је јавни позив за ту забрану дошао из Епархије бачке, чији епископ је један од чланова Синода. Ово је само један од корака, који црквене власти спроводе на Православном богословском факултету. Наравно, криза у односу Синода и Богословског факултета има своју наглашено персоналну страну, али о њој је незахвално говорити. Међутим, овако нешто је било за очекивати, јер између Факултета и једног дела епископата, који сада чине већину у Синоду, постоје одређене напетости већ дуже време. Разлог тим напетостима лежи у њиховом незадовољству чињеницом да се на Факултету рађа слободна теолошка мисао. Наравно, није ту у питању ништа спектакуларно, него један више критички приступ теологији, друштву, животу Цркве итд. Стиче се утисак да они Факултет желе да виде као вишу клерикалну школу. Са тиме се не слаже један број наставника на Факултету, епископа, свештенства, али садашња политичка и црквено-политичка ситуација је таква да ова групација тренутно има превагу у институцијама цркве коју користи за наметање свог ретроградног схватања смисла академског образовања.

Настави са читањем