ДЕБАТЕ О ЕВОЛУЦИЈИ У ОБРАЗОВНОМ КУРИКУЛУМУ СРБИЈЕ

Гејл Волошак и Татјана Паунеску (Gayle Woloschak and Tatjana Paunesku)

Недавно je у Србији ,,група заинтересованих грађана” са потписом више од 50 научника и 100 дипломираних студента (укључујући и 5 свештенослужитеља) објавила  петицију за ,,ревизију наставног планa и програмa о изучавању еволуције.” Ова петиција је дистрибуирана на универзитетима у Србији као и као и у неколико државних органа надлежних за образовање, укључујући и Министарство просвете, науке и технолошког развоја. У суштини, петицијом се захтева да теорија еволуције буде изучавана као ,,једна од многих  теорија”, а поред тога да у школске учионице буде (мање-више) уведено и дословно тумачење Књиге постања. Овај проблем није нов за Србију; слични напори уложени су 2004. године од стране бившег министра образовања, али су били обустављени. Сада су та настојања да се обнови и модификује образовни курикулум у школама поново активирана.

Оно што је значајно у овој дискусији јесте одговор групе православних теолога, који су уједно и предавачи на Православном богословском факултету Универзитета у Београду. (За верзију овог документа на српском, погледати – линк, а за верзију на енглеском погледати – овде). Наиме, група од 11 чланова факултета дала је званичну изјаву објашњавајући зашто је ова петиција непримерна, па чак и анти-православна. Становишта овог изузетног документа су изврсна и јасна. Најпре започињу правним тумачењем да ниједна од институција која је примила петицију не може променити научне теорије, јер то право припада једино науци након што испоштује одговарајућа и исцрпна научна истраживања. Закључено је са резонантном изјавом: ,,Сматрамо да не постоји ниједан разлог због кога би се, у оквиру наставе из биологије, физике, антропологије или географије (а подсећамо да се, једнако као и о развоју живота, „теорије“ из свих ових наука могу пронаћи у Светом Писму), изучавала светописамска нарација која се, наизглед, бави истим питањем као и поменуте науке. Свето Писмо, дакле, није, нити може бити, схваћено као уџбеник или коначни арбитар било које научне дисциплине.”

Зашто је овај документ толико значајан? Зато што изражава јасан и одлучан став против изазова пред којим се нашло Православље широм света (од Москве до Чикага, Београда и шире). Заговорници дословног фундаментализма стављају теорије о еволуцији и библијске наративе о стварању (углавном из Књиге постања) једне насупрот других. Српски теолози су указали на то да суштина науке (тј.  у овом случају теологије!) није утврђена демократским одлукама, разматрањима заједнице, нити пак одлуком владиних министарстава, него се одређује дисциплином самом по себи. Еволуција је компликована научна теорија која објашњава развој животних облика на Земљи; мало је коме је позната изван експертизе у поменутој области. Ипак, принципи еволуције представљају основну за све биолошке науке; у биологији нема ничег што се може разумети ако је вештачки одвојено од еволуције. Документ издат од стране српских теолога јасно изражава чињеницу да теологија не може постати алтернатива биологији, баш као што ни биологија не може пружити алтернативу теологији, јер ово нису конкурентне научне дисциплине.

Ова дебата из Србији је позната позната многима САД, нарочито они  екстремни елементи друштва, спремни да потпирују лажне сукобе између науке и религије. Чак и неки православци који нису пропоненти библијског литерализма заузимају фундаменталистички поглед на текст Књиге постања и снажно се противе еволуцији, стварајући тешко окружење за искрен дијалог религије и науке. Овакав диспаритет је очигледан ако се поближе погледају записи и публикације различитих православних медијских веб-сајтова на којима се, примера ради, могу наћи заговорници православних погледа који оштро одбацују еволуцију као “антихришћанску”. Битно је напоменути и то да, говорећи о овом проблему (противљења еволуцији), до сада постоји само мали број званичних ставова Цркве у САД, било да се ради о локалном епархијском нивоу, на ширем концилијаном, или пак теолошким школама.

У актуелној политичкој клими у Србији, од изузетног је значаја храброст теолога да ово и овакво сложено питање преузму на себе! У оквирима Српске православне цркве постоје елементи који су реакционари у односу на многа друштвена питања која су заједно са еволуцијом означена као ,,модернистичке” иновације. Јасно је да у Србији постоји нетрпељивост (што није страно ни америчком православљу), али те несугласице нису само између науке и религије; пре свега, то су несеугласице  између два екстрема унутар друштва: новооткривени религиозни “ригористи” са обновљеним нагласком на библијски литерализам (као и ригорозне уредбе о посту и сл.) саједне стране, и они које немају никакву додирну тачку са религијом уопште са друге. Често је Православна црква заузимала страну ултра-ригористичких група што је резултирало отуђеношћу многих који имају традиционални, али расуђивачки поглед на веру. Овај ,,ригористички” став изузетно је штетан за Цркву, захтевајући робовско придржавање правних формулација и истовремено негирање важности тумачења, разборитости и мудрости у Цркви (Јн. 5:39). Овим догументом, српски теолози су заузели уски пут који је одувек био карактеристичан за Православље, тј. истицање потребе за бољим и пажљивијим приступом интеракције наука и религије, као и погледом на сва друга и слична питања са којима се Црква суочава. Надајмо се да ће овај документ послужити као добар пример свима онима у Србији (али и у свету), који траже од православних да одговоре на изазовна питања у још изазовнијем времену.


Проф. др Гејл Волошак (PhD, DMin) предаје на радиолошкој онкологији при Медицинском факултету ,,Нортвестерн”,  и као ванредни професор религије и наука при ,,Лутеранској школи теологије” у Чикагу.

Др Татјана Панеску (PhD) је ванредни професор на радиолошкој онкологиј при Медицинском факултету Универзитета ,,Нортхвестерн” у Еванстону (САД).

Јавно православље (Public Orthodoxy) настоји промовисати разматрање различитих мишљења о савременим питањима везаним за Православно хришћанство, пружајући поље за слободну дискусију. Ставови изражени у овој студији јессу искључиво ауторски и не одражавају ставове уредника или Центра за православне хришћанске студије.