ЕКУМЕНИЗАМ ПРО-ЛАЈФ ПОКРЕТА

Џејмс Мартин (Fr. James Martin, SJ)

Једна од најефективнијих облика колаборације између римокатоличке, православне и протестантске традиције у Сједињеним Америчким Државама јесте такозвани ,,про-лајф” покрет (енг. ProLife Movement; i.e., за живот и против абортуса), који већ више од 40 година покушава да, хришћанским исповедањем, посведичи да је целокупан живот свет, укључујући чак и пренатални период. И заиста, иако су поједини хришћани различитих традиција, нажалост, клеветали једни друге са дивергентних становишта, они су у великој мери постали узроком онога што је постало познато као ,,про-лајф” покрет.

Међутим, ако смо спремни да направимо следећи корак у екуменском погледу на светост свакога живота понаособ, онда морамо колективно да се издигнемо од подела на политичке партије и поставимо про-лајф покрет као једино разумно решење. То значи да се морамо залагати за светост целокупног живота, а не само пренаталног.

Хришћани свих традиција све више схватају да бити конзистентно про-лајф такође значи бити за социјалну правду.

То је зато што про-лајф значи (дозовлите ми да се овде осврнем на лично искуство) да нисам само за достојанство људског бића од тренутка зачећа, него и за достојанство људског бића до природног краја живота, тј. смрти. Стога, живот се не завршава рођењем. Особа која је заиста про-лајф треба да се залаже за целокупан живот, за свакu фазу живота и, на крају, за сваку фазу живота свакога понаособ. Јер, цео живот је свет због тога што је целокупан живот креација Божија.

Ако сам за живот, тј. про-лајф, то значи да подржавам све што ће помоћи свакој појединачној особи, у било ком делу света, да живи пуним, здравим и испуњујућим животом.

То значи да сам за бригу за сиромашне, за достојну зараду потребну за нормалан живот, за приступачну здравствену заштиту, за адекватано становање, за хумано радно окружење, за једнаку плату за жене, за адекватну бригу о деци, за подршку старим и немоћним лицима.

То значи да подржавам бригу за маргинализоване међу нама: избеглице, мигранте, расељене особе, бескућнике, незапослене, особе са инвалидитетом, самохране мајке, жене које су злостављане, свих облика прогнаних мањина и све оне који осећају да су: изостављени, исмевани, усамљени, игнорисани или уплашени.

То значи да, када је било која група подвргнута нападима и репресалијама, као што то бејаху избеглице и мигранти недавно, ја осећам одговорност да из свег гласа проговорим. Знам да сам само један глас, али морам покренути ово питање. Ја сам против тишине пред неправдама учињеним над другима.

То значи да сам ја против тортуре, јер она деградира људско достојанство. Против сам смртне казне, најозбиљније погрде у животу одрасле особе. Против сам насиља и злостављања у затворима. Ја сам против рата као начина за решавање проблема.

То значи да сам против било којег насиља над било којом особом, посебно против етничких мањина, верских мањина или оних који су мањине због своје сексуалне оријентације.

То значи да поштујем живот свих створења, и стога сам за бригу о свету у ком живимо, за динамизам стварања и за животну средину у најпотпунијем смислу.

То значи да сам за мир за правду и за помирење.

Све што сам дуже језуитски свештеник, то дуже живим, и што се више молим, слушам, и што више сагледавам хришћане у другим традицијама, то сам више уверен у светост и лепоту живота.

Молим се да екуменизам покрета про-лајф уђе у следећу фазу, а то је прокламација поруке јеванђеља за живот, тј. живот у свеколикој његовој пуноти.


Џејмс Мартин је језуитски свештеник и хонорарни уредник журнала ,,Америка”.

Јавно православље настоји промовисати разматрање различитих мишљења о савременим питањима везаним за Православно хришћанство, пружајући поље за слободну дискусију. Ставови изражени у овој студији јесу искључиво ауторски и не одражавају ставове уредника или Центра за православне хришћанске студије.