ИСТИНСКО ЗНАЧЕЊЕ ПОСТА У ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ

Филип Кариатлис (Philip Kariatlis)

Када размишљамо о посту данас, наше се мисли готово одмах усмеравају на одређена правила која се односе на то шта смемо јести, а шта не. Штавише, ова пракса је посебно уврежена са Великим и Светим постом. Па тако, када је реч о овом четрдесетодневном посту, има неких људи који ће скоро у потпуности сву своју пажњу усредсредити на упознавање свих прописа Цркве који се тичу тога када би требало да се уздрже од одређене хране. Затим, има и оних који би ишли и корак даље, на пример, тако што би пажљиво проверавали све састојке одређених прехрамбених производа у супермаркетима како би били сигурни да у намирницама нема ни у траговима оних састојака за које знају да нису дозвољени током трајања поста и који би се такође радовали када пронађу замену за омиљену храну. Оно што нужно произилази из таквог схватања поста међу онима који га упражњавају, јесте веровање да ако су били „истрајни“ у овом напору, да ће онда бити спремни да приме Васкрслог Господа у Васкршњу ноћ.

Међутим, питање које се овде оправдано намеће јесте да ли је то оно на шта се пост уистину односи.Ако се Велики пост који представља период припреме унутар годишњег богослужбеног круга поима као средство за припремање верника да се на дан Васкрса сусретну са Васкрслим Христом, на који начин такво схватање поста помаже на овом ,,духовном“ путу? Да ли је то право значење поста? Јесмо ли пост свели само на правила о томе која је храна дозвољена, а која није?

Проучавајући неке химне које се налазе у Посном Триоду – богослужбеној књизи из које певамо многе величанствене химне у дане Часног поста – постоји нада да ћемо успети да повратимо прави смисао поста. Oвај приступ је до те мере смислен да химне Православне цркве, гледајући уопштено, одражавају њене теолошкe погледе; и заиста, те химне у певаном облику откривају теолошка виђења Православне цркве. Прецизније, осврнућемо се кратко на неке химне познате као ,,стиховне стихире“ на вечерњем богослужењу будући да се оне посебно фокусирају на представљање црквеног разумевања поста. Заиста, оне су с намером уметнуте у Службу да би подсећале вернике на право значење поста. На жалост, веза ових химни са постом изгубљена је из вида, па је њихов значај данас увелико занемарен.

Чак и површно проучавање ових великопосних химни јасно указује на то да се пост првенствено односи на обнову нашег односа са Богом, ближњима и светом. Већ у вечерњој служби Чистог понедељка, подсећамо се да пост укључује лично очишћење читавог бића, ане само дијетални ,,детокс“:

Да постимо браћо постом правим, да добро угодимо Господу, а прави пост је удаљење од зала, уздржање језика, гнева одбацивање, телесних жеља одсецање, оговарање и лажи и гажење заклетве избегавање. Без свега овога пост је прави и благоугодан.

У овом примеру пост је повезан са динамиком очишћења. Следећи Христов позив на светост (Мт. 5, 8), многи црквени оци говоре о очишћењу као нужном првом кораку у сусрету са Богом. Стога пост мора бити праћен напорима за очишћењем.

Исто тако, химна о којој је реч јесте заповест чистоте.  Значење чистоте као и поста не би требало да буде оскудно. Очишћење (κάθαρσις) у суштини представља процес према интегритету (κατ-ἄρτιος) – обратити пажњу на етимолошку блискост између ова два појма. Према томе, очишћење се схвата као унутрашња доследност или целовитост карактера која, суочена с искушењем, остаје потпуно посвећена Богу. Другим речима, очишћење укључује постепени преображај из раскомаданости у целину. Па тако, према химни, истински пост представља „средство“ за „целовитост“.

Сврха поста, заједно са обавезом уздржавања од страсти, јесте верниково корачање ка светлости новог живота који долази од Крста. Наиме, кроз искушавање незнатне физичке глади кроз пост, постоји нада да би се оно могло преусмерити на „глад и жеђ“ за Христом. Овај преображујући аспект поста налазимо у богослужбеној песми отпеваној у уторак прве недеље Часног поста:

Пост није само уздржавање од јела, него удаљење сваке жеље телесне да покоримо своје тело које нас мучи, и да будемо достојни причешћа Јагњетом (τῆς τοῦ Ἀμνοῦ μεταλήψεως)…Сина Божијег…Зато изиђимо на висину врлина, у светлост и сладост добрих дела, веселећи Човекољубивог Бога.

Сходно томе, пост проналази своје право значење када је спољашња апстиненција од хране повезана са унутрашњом борбом за интензивирањем наше чежње за Богом кроз динамику очишћења и покајања – чије се испуњење остварује у Светом причешћу.

Заједно са посматрањем равнотеже између материјалних и духовних аспеката истинског поста, постоји и трећа неопходна димензија, наиме, делатно саосећање са ближњима. На првој Литургији пређеосвећених дарова, самогласна стихира о томе изричито говори:

Да постимо браћо телесно, али да постимо и духовно,  раскинемо сваки оков своје неправде… Гладне хлебом дарујмо и сироте без крова у дом свој примимо, да од Христа Бога добијемо велику милост.

Прави пост захтева не само пост храном него и практична дела саосећајности која у овом случају укључују рад на превазилажењу неправде и ширењу гостопримства –филоксеније – нарочито онима којима је потребна.  Једноставно речено, химна наглашава да не може бити истинског поста без љубави према „другима“, посебно онима којима је најпотребнија. На крају, пост је средство да нас подсети не само на нашу зависност од Бога, већ и на често заборављену истину да се Бог огледа у лицима „других“.

Без овог настојања да исправимо поглед на Бога тако што ћемо га препознати у нашим ближњима и читавом његовом стварању, пуко уздржавање од хране нема никакву вредност. С друге стране, када се истински упражњава, пост постаје позитивно делање, ништа мање важно од истинске теофаније која нас води ка лепоти и светлости Васкрслог Господа.


Филип Кариатлис је продекан и старији предавач теологије на Грчком православном теолошком факултету Светог Андреја у Сиднеју, Аустралија.

Јавно православље настоји промовисати разматрање различитих мишљења о савременим питањима везаним за Православно хришћанство, пружајући поље за слободну дискусију. Ставови изражени у овој студији јесу искључиво ауторски и не одражавају ставове уредника или Центра за православне хришћанске студије.