Џон Фотопулос (John Fotopoulos)
На православним иконама Христовог празног гроба и васкрсења обично можемо видети Марију, мајку Божију, приказану као једну од жена мироносица. Сродно овој теми јесте чињеница да је Дјева Марија видела Васкрслог Христа испред гроба, мада је могуће да се то на иконама ређе појављује. Заправо, неки православни хришћани данас инсистирају на томе да Марија, Исусова мајка, није само видела Васкрслог Господа испред гроба, него и да га је она прва угледала тамо. Одакле онда потичу ова предања о Марији крај празног гроба и да ли су она поткрепљена доказима из четири канонска јеванђеља?
Могуће је да су ова предања о Марији, Исусовој мајци на гробу настала из Диатесарона (који се приписује Татијану између 160-180. године), који усклађује четири јеванђеља и који се широко употребљавао у црквама широм Сирије све до V века. Будући да четири јеванђеља садрже разлике, али и контрадикције које је тешко помирити, у Диатесарону је селективно комбинованa грађа из четири јеванђеља како би се створило јединствено, кохезивно јеванђеље. Чини се да су у Диатесарону идентитети Марије Магдалене и Марије, мајке Божије, намерно поистовећени тако да се за Марију, Мајку Господњу — уместо за Марију Магдалену како стоји у Јовановом јеванђељу 20:1-18 — може помислити да одлази до гроба сама, где види Васкрслог Христа. Вероватно је мотив за поистовећивање Марије Магдалене са Маријом, Исусовом мајком, проистекао из жеље за супротстављањем одређеним гностичким групама које су истицале посебну љубав коју је Исус гајио према Марији Магдалени. Упркос томе, присуство мајке Господње на гробу и њен сусрет са Васкрслим Христом постали су такође елементи у неким апокрифним и гностичким списима у раздобљу од II до IV века.
У Сирији су чак и пре петог века постојали удружени напори појединих црквених лидера да одбаце Диатесарон, иако се веровање да је Марија, Исусова мајка, отишла до празног гроба и угледала Васкрслог Господа већ било укоренило међу сиријским хришћанима. Први православни отац који је изразио такво веровање био је Јефрем Сирин у свом Коментару на Диатесарон (око 363-373. године). Под утицајем Диатесарона, Јефрем заговара поистовећивање Марије Магдалене са Маријом, мајком Божијом, односно да је Исусова мајка та која je угледала Васкрслог Христа и изразила гест љубави према Њему, због чега је уследио Господњи одговор: „Не дотиче ме се” (5.1-5; упореди Јн. 20:17).
Роман Мелод (VI век) такође jе држао веру o присуству мајке Господње код гроба приликом васкрсења поистовећујући је са Маријом Магдаленом. Премда је Роман, познат као плодан византијски химнограф, био пореклом из Сирије, услед чега је понекад у својим химнама позајмљивао или цитирао текст Диатесарона. У Романовој поетичној драматизацији Христовог распећа у Химни 35, Исусова мајка речима изражава своју емотивну бол због страдања Сина. Христос јој одговора: „Одважи се, мајко, јер ћеш ме прва видети ван гроба“ (35.12 [128:176]).
Софроније Јерусалимски је још један у низу православних отаца који је на свој начин поистоветио Марију Магдалену са Маријом, мајком Божијом. Софроније, Сиријац из Дамаска, служио је као јерусалимски патријарх од 634. до 638. године. У једној од својих кратких химни о васкрсењу (Триод [PG 87C:3920]) Софроније вели да је мајка Господња — пре било које друге жене — угледала васкрслог Христа како сија из гроба и да је само она чула његов поздрав χαιρε (императив 2. лице једнине „радуј се”). Софроније, доследан Диатесароновој инкорпорацији Јовановог јеванђеља (20:1-18), замењује Марију Магдалену Маријом, мајком Божијом, пред празним гробом, где је била сведок васкрсења Христовог. Међутим, Софронијево схватање поздрава Васкрслог Христа упућеног његовој мајци ван гроба укључује такође и преиспитивање описа који налазимо код Матеја (28:1-10). Премда, Матеј заправо пише како су две жене угледале Васкрслог Христа испред гроба и како их је Он поздравио са χαιρετε (императив 2. лица множине „радујте се”). Штавише, Матеј ниједну од жена не назива мајком Божијом.
Најранији иконографски приказ мајке Господње пред празним гробом као сведока васкрсења Христовог може се наћи у Рабулиним јеванђељима, сиријски кодекс из 586. године. Иако лист са илуминацијом (13r) није аутентичан у кодексу, он је највероватније проистекао из грчког говорног подручја на територији Сирије и чини се да датира из VI века. Христова мајка је сигурно изображена на композицији Гроба и васкрсења, јер је такође присутна на другој илуминицији којa приказује распеће на истом листу. Мајку Божију можемо лако распознати на сцени Распећа (утемељено на Јовановом опису 19:18-37) јер је једина жена која стоји поред Љубљеног ученика, али је и једина жена на овој композицији са ореолом. То нам омогућава да лако идентификујемо мајку Божију међу двема женама изображеним на сцени Празног гроба (засновано на Мт. 28:1-10), јер обе жене носе исту одећу као на композицији Распећа, док је Исусова мајка поново једина жена са ореолом.
Иако неки православни хришћани данас указују на дело Амвросија Миланског De virginitate liber unus (IV век), као и Златоустову Омилију 88 на Матејево јеванђеље (IV век) као заговарање идеје да је мајка Божија отишла до гроба и прва угледала Васкрслог Христа, ни Амвросије, а ни Златоуст јасно не износе такав став у поменутим омилијама. У Амвросијевој расправи о Христовом гробу, без помињања мајке Божије, Амвросије казује: „Тада је Марија видела васкрсење Господње и видела је прва и поверовала. Марија Магдалена је такође видела, мада је сумњала” (3:14, [PL 16.270]). Овде Амвросије настоји да усклади извештај из Матејевог јеванђеља 28:1-10 са сведочанством које налазимо код Јована 20:1-18. Амвросије помиње „другу Марију” која је отишла до гроба са Маријом Магдаленом (Мт. 28:1), али он не истиче да је та друга Марија мајка Божија — иако он саопштава да је друга Марија била девица. Међутим, Амвросије идентификује све оне жене које су отишле до Христовог гроба као девице како би промовисао девственост међу својим читаоцима. Коментаришући Матејев опис распећа, Златоуст примећује женску храброст под крстом и говори да су жене, након што су уочиле пропратне знаке Христове смрти, оне те које су „прве виделе Исуса” и које су „прве уживале у призору доброчинства” (PG 58.777), док су мушки ученици побегли. Иако је Златоустова намера донекле двосмислена, чини се да се односи на женско виђење Исусове спасоносне смрти, а не на васкрсење. Ипак, Златоуст идентификује Христову мајку као „Марију мајку Јаковљеву”, једну од жена под крстом. Уколико сматрамо да је Златоуст наговестио да је Исусова мајка била једна од жена које су отишле до гроба и видела Васкрслог Господа, изгледа да би то био једини случај у којем је он успоставио такву везу у свом обимном корпусу.
Ипак, постоји неколицина других отаца од V до VIII века који јасније изражавају уверење да је мајка Божија отишла до гроба и видела Васкрслог Христа. Како се византијска теотокологија даље развијала, од IX века можемо пронаћи више отаца који упућују на присутност мајке Господње на гробу приликом васкрсења. Византинци попут Псеудо-Максимa (IX век), Георгија Никомидијског (IX век), Јована Геометра (X век) и Симеона Метафраста (X век) — чији су ставови о животу Дјеве Марије били више агиографски него историјски — промовишу идеје о Маријином учешћу у Исусовом погребу и васкрсењу које су у супротности са четири јеванђеља. Пример тога је Георгије из Никомидије који описује да је Марија, мајка Божија, преузела иницијативу заједно са Јосифом и Никодимом да сахрани Исуса у новој гробници, да опере његово тело након што је уклоњено с крста и да га помаже уљем. Након што је Христово тело погребено, Георгије објашњава да су Јосиф и Никодим отишли остављајући Марију саму код гроба. Ту је она ишчекивала Исусово васкрсење (Омилија 8: О Марији која стоји под крстом и Христов погреб [PG 100:1488C]) и била је прва која је угледала како је васкрсао из мртвих (Омилија 9: О бдењу Безгрешне Дјеве на гробу [PG 100:1489D–1492D]). Међутим, други Византинац, Епифаније из Калистратоса (VIII-IX век) тврди да Марија, мајка Господња, није отишла до гроба због своје велике туге, као и да тамо није видела Васкрслог Исуса (Живот Дјеве 21 [PG 120:209]). На крају, треба напоменути да Георгије из Никомидије не верује да је Марија, Исусова мајка, она „друга Марија“ (Мт. 28, 1) која је отишла до гроба. Георгије прави разлику између жена наглашавајући да је Исусова мајка стајала близу крста (Јн. 19:25), док у Матеју 27: 55-56 стоји да је Марија, мајка Јаковљева, (коју Георгије идентификује као „друга Марија“) посматрала распеће из даљине (Омилија 9 [PG 100:1493]).
Врхунац побожног византијског промишљања о Исусовој мајци на гробу приликом васкрсења може се наћи у Паламиној Омилији 18: Недеља мироносица (XIV век). Када се Васкрсли Христос појавио испред гроба, Палама казује да је мајка Божија прва угледала Васкрслог Господа и „прва и једина која је додирнула његова пречиста стопала, чак и ако јеванђелисти не помињу све ово” (18.3.13). Међутим, Матејево јеванђеље недвосмислено побија Паламину процену. Матеј сведочи да су Марија Магдалена и друга Марија након што су угледале анђела код празног гроба журно отишле да то пренесу ученицима. Матеј 28:9 казује: „И гле срете их Исус говорећи: ,Радујте се!’ А оне приступивши ухватише се за ноге његове и поклонише му се.” Множина на грчком језику коју употребљава Матеј јасно даје до знања да су обе жене наишле на Васкрслог Христа, ухватиле се за ноге његове и поклониле му се. Палама идентификује „другу Марију” из Матеја 28:1 као Исусову мајку, наводећи да разлог зашто она у јеванђељу није идентификована као мајка Божија лежи у томе да се избегне свака сумња у васкрсење код неверника. Међутим, Паламин аргумент није ваљан, јер су јеванђеља написана за хришћане, а не за невернике, док су сви који сведоче да су видели Васкрслог Христа у непосредним данима након васкрсења били Господњи одани следбеници или сродници.
Једино Матејево јеванђеље поред Марије Магдалене описује још једну жену која види Васкрслог Христа испред гроба као „другу Марију” (28:1). Део потешкоћа у прецизној идентификацији „друге Марије” лежи у присутности бројних Марија у четири јеванђеља и различитим начинима на које их јеванђелисти именују. Кроз векове, многи црквени оци борили су се да разлуче Марије које се помињу у јеванђељима, идентификујући од три до седам Марија у зависности од начина на који се тумаче јеванђеља.Међутим, није изненађујуће да се у јеванђељима налазе бројне Марије јер је име Мариам / Мариа (מרים, חמרי, Μαριαμ и варијанте) било најчешће женско име у јудаизму у данима Другог храма. Матеј 27:56 назива једну од жена под крстом, „Марија мајка Јаковљева и Јосијина”, касније скративши тај назив у „друга Марија” (27:61; 28: 1) која одлази до гроба са Маријом Магдаленом, где ће угледати Васкрслог Христа. Они оци који идентификују Марију мајку Јакова и Јосије („другу Марију”) као Исусову мајку то могу учинити на основу тога што је казано да је Исус имао „браћу” која су названа „Јаков и Јосија” (Мт 13,55; Марко 6:3). И поред тога, Матеј доследно упућује на мајку Божију повезујући је са Христом (1:18; 2:11; 2:13; 2:20; 2:21; 12:46; 12:47; 12:48; 13:55), као и Марко, Лука и Јован. Стога је тешко пронаћи убедљив разлог зашто би Матеј мајку Божију именовао као „Марију мајку Јаковљеву и Јосијину” (27:56) и као „другу Марију” (27:61; 28: 1) само у догађајима везаним за Христову смрт и васкрсење и ни на једном другом месту у његовом јеванђељу, уместо да је једноставно назове Марија мајка Исусова. Штавише, Лука 24:10 казује да је „Марија, мајка Јаковљева” отишла на Христов гроб, и без тешкоће именује „Марију мајку Исусову” као једну од окупљених у Јерусалиму непосредно након Христовог успења (Дела 1:14), тако да је скоро невероватно да су те две Марије иста особа.
Осим тога, „Марија мајка Јаковљева и Јосијина” (Мт. 27, 56) се у Марковом јеванђељу (15:40) назива „Марија мати Јакова малога и Јосије”. Међутим, ранохришћанска традиција казује да је Исусов „брат” Јаков био старији полубрат — син Јосифов из претходног брака. Овај Јаков се стално помиње као први у јеванђелским пописима Исусове „браће”. Ова прва позиција и Јаковљево истакнуто вођство у Јерусалимској Цркви (Гал 1,19; 2,12-14; Дела 12,17; 15,13-21) поткрепљују мишљење да је Јаков био најстарији Исусов брат. Будући да је овај Јаков био најстарији ,,брат”, то додатно баца сумњу на идеју да би Марија мајка Јакова млађег могла бити Марија мајка Божија.
Једини недвосмислени податак који имамо о Марији Исусовој мајци приликом описа распећа, гроба и васкрсења налази се у Јовановом јеванђељу када Христос на крсту поверава своју мајку Вољеном ученику. Јован додаје: „И од онога часа узе је ученик к себи” (19:27). Пошто се у Јовановом јеванђељу више ништа не говори о мајци Божијој, не постоји разлог да читалац помисли да је она имала поменуту улогу код гроба. Уместо тога, у Јовановом јеванђељу Марија Магдалена иде сама до Исусовог гроба, открива да је празан и хита да саопшти Петру и Вољеном ученику који и сами одлазе до гробнице. Након што су се двојица ученика удаљила, Марија Магдалена остаје сама поред гроба где се сусреће са Васкрслим Христом (Јн. 20,1-18). Иако постоје неки православни оци који су веровали да је Марија Исусова мајка отишла до празног гроба и прва угледала Вакрслог Христа, ово је традиција која је, како се чини, започела са Диатесароном и раширила се у различитим варијацијама унутар и изван граница Сирије. У византијским агиографским размишљањима о Девици Марији, ово се веровање развијало даље на различите начине — понекад на начине који надилазе и које се чак противе сведочанствима из четири јеванђеља. Заиста, докази из четири јеванђеља пружају мало основа заверовање да је Марија мајка Божија отишла до гроба и била прва која је угледала Васкрслог Христа. Такво веровање може се сматрати теологуменом — побожним гледиштем које за православне хришћане није обавезно.
Џон Фотопулос је ванредни професор Новог завета и раног хришћанства на одељењу за религијске студије на колеџу Свете Марије при Универзитету Нотр Дам у Индијани.
Јавно православље (Public Orthodoxy) настоји промовисати разматрање различитих мишљења о савременим питањима везаним за Православно хришћанство, пружајући поље за слободну дискусију. Ставови изражени у овој студији јесу искључиво ауторски и не одражавају ставове уредника или Центра за православне хришћанске студије.
