Серај Аси (Seraj Assi)
Била је ово брутална недеља за Палестинце у граду мира.
Док су тврдокорне израелске групе припремале провокативну параду кроз муслиманску четврт Старог града, израелске снаге безбедности усмериле су оружје према мирним палестинским демонстрантима и верницима који су молили рамазанске молитве у џамији Акса, ранивши стотине у још једној бруталној акцији. Видео записи који су последњих дана кружили друштвеним мрежама показују како израелски полицајци бацају шок бомбе и пуцају гуменим мецима на Палестинце унутар џамије, нападајући палестинске поклонике сузавцима и злобно премлаћујући Палестинца у џамијском комплексу. Узнемирујући снимци показали су како група јеврејских ултранационалиста плеше у знак славе са погледом на пламен који пламти изнад комплекса џамије Акса. Насиље се брзо заокружило широм земље, претећи грађанским ратом на улицама израелских мешовитих градова, посебно Лода, Рамле, Акра, Хаифе и Јафе, где су Арапи и Јевреји, муслимани и хришћани деценијама живели деликатним суживотом. Даље на југу, израелски напади у Гази усмртили су више од 100 Палестинаца, укључујући децу, и ранили 1000, док су уништавали вишеспратнице и расељавали стотине становника.
Још једном је Израел своје прославе Дана Јерусалима, израелског националног празника који подсећа на поновно уједињење Јерусалима и успостављање израелске контроле над Старим градом, претворио у повод за репресију над Палестинцима и подсећање света да је то у ствари извештај Human Rights Watch-а потврдио прошле недеље, да је Израел држава апартхејда.
Оно што се догађа у Јерусалиму, дакле, нису „сукоби“ између Израелаца и Палестинаца, што би главни медији хтели да верујете. Оно што се дешава је брутална свакодневна стварност окупационе силе, охрабрене безусловном америчком подршком и међународном апатијом, која врши своју војну моћ против људи без држављанства који живе под њеном контролом, лишених својих основних људских и грађанских права. Оно што се догађа је администрација Нетенјахуа која је наизглед охрабрена заглушујућом тишином из Вашингтона, где администрација Бајдена тек треба да заузме јасан став о свом текућем кршењу палестинских права.
Тензије су у граду тињале недељама. Јерусалимљани су се спремили за немир док се израелски врховни суд спремао да пресуди у корист принудног исељавања шест палестинских породица из њихових домова у насељу Шеик Јара у источном Јерусалиму, где су живели деценијама. Тешко наоружане јеврејске милитантне насељеничке групе организовале су провокативне параде арапским четвртима и муслиманским четвртима Старог града, док су израелске власти увеле ограничења палестинским верницима током Рамазана, забрањујући муслиманима окупљање на популарном тргу током првих недеља светог месеца. У међувремену, јеврејске националистичке групе притискале су за право молитве у комплексу џамије Акса. Према деликатном аранжману статуса кво, исламски повереник познат као Вакуф, који је финансиран и контролисан од стране Јордана, управља џамијом Акса и Куполом на стени, док израелске снаге безбедности задржавају присуство на том месту и координирају са вакуфом. Јеврејима и хришћанима је дозвољено да посећују, али им је забрањено да се моле због статуса кво.
Хришћанска заједница није прошла ништа боље. Израел забрањује хришћанима да посете Јерусалим и Витлејем на Божић, посебно онима који потичу из Газе, где живи око 1000 хришћана, углавном грчких православаца. Црквене вође у Јерусалиму свакодневно се суочавају са злостављањима и малтретирањима, претњама и застрашивањима израелских насељеника. Ту спадају вандализми, паљевине и скрнављење црквене имовине у древном озиданом граду. Недавно је грчка православна богословија запаљена и вандализована антихришћанским графитима.
Хришћанска заједница у Јерусалиму такође се суочава са свакодневном претњом присилног стицања црквене имовине од стране тврдокорних јеврејских досељеника и експропријације црквеног земљишта од стране државе. Грчка православна црква, најстарије хришћанско присуство у Старом граду, известила је о вишеструким покушајима насељеничких организација да заплене њена имања у близини Јафа Гате, главног улаза у хришћанску и јерменску четврт. Насељеничке организације попут Атерет Коханим агресивно купују црквено земљиште да би повећале јеврејско присуство у Старом граду и испуниле оно што досељеничка група назива „физичким и духовним искупљењем“ Старог града.
Али корени проблема сежу дубље. Деценијама је Израел једнострано проглашавао Јерусалим „вечном и јединственом престоницом“. (САД су дале благослов пресељењем своје амбасаде у Јерусалим.) Као што је израелски премијер Бенјамин Нетенјаху прошле седмице поново успоставио: „Јерусалим је главни град Израела и као што свака држава гради у својој престоници и гради своју престоницу, ми такође имамо право градити у Јерусалиму и градити Јерусалим. То смо учинили и то ћемо радити и даље“. Континуиране израелске тврдње о ексклузивним правима над Јерусалимом охрабриле су његову насељеничку заједницу за нове крајности, истовремено дозвољавајући Израелу да спроводи политике чији је циљ расељавање и одвођење Палестинаца у граду.
Палестинци ову политику виде као дрску шему отимања земље, експанзионистички план који се израдио усред белог дана и подржао насилни досељеник. Нетенјахуова визија „Великог Јерусалима“ планира да припоји Јерусалим, где се стотине хиљада Палестинаца, који чине скоро 40 процената градског становништва, са хиљадама људи који живе изван „баријере раздвајања“ у Источном Јерусалиму, суочавају са свакодневном перспективом расељења. Крајње десничарски насељеници, наоружани до зуба и охрабрени од десничарских политичара, захтевају да израелски Врховни суд спроведе деложацију палестинских породица из источног Јерусалима. Припајањем источног Јерусалима, Израел се брзо креће ка реалности једне државе која ће, пре или касније, кулминирати јеврејском мањином која влада над палестинском већином у режиму апартхејдског стила. (За разлику од Јевреја, муслимански и хришћански Палестинци у Јерусалиму живе као држављани без држављанства чији статус сталног боравка Израел може повући у било ком тренутку.)
Али Јерусалим припада свим својим верама. Налази се на земљи коју три верске групе сматрају светом. Јевреји верују да је то место два храма који су били средиште њиховог верског и заједничког живота. У Јерусалиму се налази црква Светог гроба. То је место где је Исус проповедао, умро и вакрснуо. Град је сада главно ходочасничко место за хришћане широм света, од којих многи такође виде Јерусалим као место неизбежног Другог Исусовог доласка. У граду се налази џамија Акса, једна од најсветијих грађевина у исламу, где се пророк Мухамед попео на небо и кренуо на ноћно путовање из Меке. Такође је место кључних догађаја у Исусовом животу и другим светим личностима у исламу.
Због свог деликатног статуса, Јерусалим је био место непрестаних немира у Палестини. Било је то родно место друге Интифаде, која је избила пре две деценије након провокативне посете Ариела Шарона џамији Акса, и место смртоносних нереда 1990. године, који су ескалирали након што је група јеврејских екстремиста покушала да постави камен темељац за нови храм.
Пут до мира у Палестини пролази кроз Јерусалим и док не буде праведног решења за Палестинце и њихову невољу, мира у Јерусалиму никада неће бити.
Серај Аси је докторирао на арапским и исламским студијама на Универзитету Џорџтаун. Аутор је књиге „Историја и политика бедуина: Номади у модерној Палестини (Рутлеџ 2018).
Јавно православље (Public Orthodoxy) настоји промовисати разматрање различитих мишљења о савременим питањима везаним за Православно хришћанство, пружајући поље за слободну дискусију. Ставови изражени у овој студији јесу искључиво ауторски и не одражавају ставове уредника или Центра за православне хришћанске студије.