Тамара Грцелице (Tamara Grdzelidze)
После постављања металног крста који ће заменити заставу Европе испред парламента Грузије 5. јула, намера ми је била да пишем само о амбивалентности овог крста, али ствари су се застрашујуће преокренуле.
Светски медији и друштвене платформе обилато су извештавали о догађајима који су се одвијали око дана Параде поноса, посебно о догађајима последњег дана када су организатори Параде одлучили да избегну сукобе и отказали „Марш Достојанства“ петог јула. Ова одлука резултат је невиђене агресије на новинаре и медије истог дана. Извештавали су о демонстрацијама против поноса — чији су организатори антизападне, тј. Пропутинистичке руске снаге — које је православна црква Грузије снажно подстакла.[i] Млади сниматељ са једног од опозиционих ТВ канала, Лексо Ласкарава, који је тешко претучен и повређен, пронађен је мртав код куће 11. јула. Стога је моја првобитна намера засењена трагедијом губитка људског живота.
Преко педесет новинара и сниматеља претучено је и повређено, канцеларија ЛГБТ-а је вандализована, а истог дана је на улици нападнут и избоден ножем туриста на улици због минђуше. Неки од нас су остали без речи, бесни су и фрустрирани. Чињеница је да 5. јула Министарство унутрашњих послова Грузије, у потпуности потчињено владајућој странци, није било довољно будно — упркос континуираним претњама про-Путинистичких руских група које такође тврде да су браниоци националног и Православног идентитета. Постоји неколико случајева када православни архијереји и свештенство врло агресивно говоре против Прајда и надахњују своје стадо да се боре против „претњи неморалом и губитком православне традиције“. Као одговор на критике амбасадора Сједињених Држава, главног стратешког партнера државе Грузије и Европске уније, један јерарх је неславно прогласио да није велика ствар ако једна медијска особа умре.
Врло кратка анализа гласова и група укључених у провоцирање противзападних, антидемократских, анти-плуралистичких, про-изолационистичких, про-Путинистичких руских, про-псеудо-православних налета показује да су ти људи, вољно или у очекивању користи, зауставили суверенитет и демократски развој државе Грузије.
Група против „Прајда“, тј. Антизападњака, припадника православне цркве је 5. јула скинула је заставу Европе (застава је главни хералдички симбол Европске уније и Савета Европе), спалила, и заменила га крстом „победе“ — масивним металним крстом у облику традиционалног грузијског крста који се приписује светом Нину, који је донео Хришћанство у Грузију (4. век) — испред зграде парламента у Тбилисију. Упркос чињеници да је сутрадан шеф парламента поново подигао заставу, метални крст је висио над њом као Дамоклов мач.
У међувремену, владајућа странка развила је реторику самоодбране, оптужујући опозицију за организовање догађаја, и сазнавши да тело преминулог новинара садржи трагове дроге, изјавила да је у питању било предозирање. Ова оптужба подигнута је упркос обилним доказима о повредама лица Лексо Ласкараве и кратком видео снимку двадесетак људи који су га претукли када је бранио репортерку од мафије док су они извештавали за најважније вести.
Агресија око догађаја Прајда била је несразмерна свему ономе што се догађало у стварности, а нажалост, полиција је није схватила озбиљно, а на терену није било довољно полицајаца који би контролисали ситуацију и бранили новинаре од агресије руље.
Зашто крст уместо заставе Европе? То је основно питање ових трагичних догађаја. Ко мисли да је спаљена застава Европе праведно замењена ad hoc масивним металним крстом? Да ли су ово двоје неспојиви? Од када Христов крст позива на уништење? На несрећу, сви сегменти друштва који су укључени или заговарају те агресивне акције окренули су се од Јеванђеља, од значења крста васкрслог Христа, једног од најјачих хришћанских симбола. Прво и најважније, Христова сила/власт „није од овога света“ (Јован 18, 36) и није замишљена да замени било који светски ауторитет, већ да трансформише вернике и дâ нови живот у Христу, живот уроњен у љубав према Господа и ближњег. „Ближњи“ укључују сва људска бића, без изузетка и без квалификација.
С друге стране, застава Европе данас представља једнакост свих људских бића, и стога симболизује право да живи свој живот у потрази за срећом без уништавања живота другог. Осећај заштите и одговорности за животе других лежи у средишту „једнакости људи“ која треба непрестано да се одвија и тумачи. У срцу, упркос различитим платформама на којима стоје, брига о ближњем и брига за једнакост свих људских бића нису толико контрадикторни као замена спаљене заставе Европе хришћанским крстом.
[i] Заменик патријарха Грузије — који је постављен пре неколико година —сугерише да се уведе закон против увреде верских осећања.
Тамара Грцелице је грузијска православна теолошкиња која предаје на Државном универзитету Илиа у Тбилисију у Грузији.
Јавно православље (Public Orthodoxy) настоји промовисати разматрање различитих мишљења о савременим питањима везаним за Православно хришћанство, пружајући поље за слободну дискусију. Ставови изражени у овој студији јесу искључиво ауторски и не одражавају ставове уредника или Центра за православне хришћанске студије.
