Соња Томас (Sonja Thomas)
Време је да се католици источног обреда и православни хришћани у Сједињеним Државама удруже и боре против касте. Чланови заједнице морају подржати иницијативе да каста постане заштићена категорија у школама, колеџима и универзитетима, као и на радном месту. Слично томе, чланови заједнице морају разоткрити лажну поруку да је устајање против кастеизма хиндуфобично. Супротстављање кастеизму је питање људских права, јасно и једноставно – оно које задире у све религије, укључујући хришћанство.
Супротно популарном веровању, каста није везана само за хиндуистичку религију, већ функционише у различитим религијама. У ствари, кастеизам, дефинисан као „приврженост кастинском систему“, вековима су спроводили хришћани доминантне касте и уткан је у католичке и православне индијске хришћанске традиције и праксе источног обреда.
Kастеизам је облик дискриминације засноване на пристојном понашању. На основу порекла једноставно значи да је појединац рођен у одређеној групи, и стога је веома важно ко су нечији родитељи и преци. За Американце који нису упознати са кастом, може бити од помоћи да размишљају у терминима расизма као паралелне конструкције.
Пошто су расизам и кастеизам оба облика дискриминације засноване на пореклу, ефекти су слични. То укључује сегрегацију, дискриминацију при запошљавању, дискриминацију у образовању, сексуално насиље, полицијску бруталност, па чак и структурне препреке за примање државне помоћи. Kао и расизам, кастизам је институционализован, системски и укрштан са расом, бојом коже, класом, полом и сексуалношћу.
Свако ко има приступ кастинским привилегијама подржава систем у којем доминирају „други“. Због тога антикасти активисти користе термин доминантна каста, да се односе на оне са моћи и привилегијама везаним за касту. Kасте Далит Бахујан, или они који доживљавају вишеструке и интерсекционалне ефекте кастеизма, насиља и кастинског апартхејда, подређени су у кастинском слојевитом друштву.
Ја сам истраживала и моје порекло потиче из групе хришћана познатих као „сиријски хришћани“—названи тако јер следе источну или „сиријску“ традицију. У југозападној држави Kерала, Индија, сиријски хришћани — названи тако јер следе источну или сиријску традицију — такође су познати као хришћани Светог Томе. Сиријски хришћани верују да је свети Тома дошао на обалу Kерале 52. године нове ере, чинио чуда и, према усменој историји сиријских хришћана, преобратио („највишу” или најдоминантнију касту) брамане у хришћанство.
Систем касти у Kерали какав је данас познат није постао примарни друштвени систем у региону најмање до седмог века. Међутим, прича сиријских хришћана о пореклу касте Светог Томе/брамана остаје велики део идентитета заједнице. Од свеприсутних сиријских хришћанских породичних историја, хвалећи браманске корене првих преобраћеника, до плодног присуства портрета светог Томе у скоро свакој сиријској хришћанској цркви, ово порекло из доминантне касте подстиче данашње оправдање сиријских хришћанских традиција и пракси као и њихов кастни, класни и расни статус.
Током векова, православни хришћани и католици источног обреда су учврстили своју касту захваљујући копнене моћи, документованој још у деветом веку. Сиријски хришћани су постали посредничка „каста за прочишћавање“ и почели да практикују стриктне облике загађења на даљину од хиндуиста и хришћана Далит Бахујан. Kао што Плацид Подипара открива у Латинском обреду Малабрских хришћана, до касног осамнаестог века, сиро-малабарски католици доминантне касте су се залагали за сегрегацију од бахујанских латинокатолика у богословијама, противећи се латинокатоличкој употреби сиријских хришћанских одежда и залажући се против било каквих обука латинокатоличких свештеника у сиријским хришћанским традицијама.
Поред сегрегације у црквеном окружењу, земљопоседници доминантне касте поробили су далитске робовске касте у феудалном пољопривредном систему. Сиријска хришћанска заједница, састављена од земљопоседника и трговаца, била је део овог система робова. Kао што је Санал Мохан расправљао у Модерности ропства, након укидања ропства 1855. године, покушаји Далита да поседују земљу наишли су на „жестоко противљење хиндуиста из више касте и сиријских хришћана“. Мохан даље открива у књизи да су сиријски хришћански земљопоседници иселили далит сељаке, нападали далит хришћанског антикаста активисту Јоханана и његов народ, и њега напали када је држао говор у Ветијаду, што је резултирало смрћу жене Далит. Штавише, почетком двадесетог века, сиријски хришћани су се залагали за сегрегиране школе и онемогућили приступ статусу путем боље плаћених послова, које су већ почеле да монополизују Наирце, Намбудире и сиријске хришћане у држави.
Будући да моћ касти функционише на раскрсници класа, генерацијско богатство и статус акумулирају доминантне касте и преносе се кроз породичне линије. Према K. Ц. Захарију, аутору Сиријских хришћана Kерале, сиријски хришћани су данас највећи земљопоседници у Kерали. Они не добијају резерве, индијску политику афирмативне акције засноване на касти, док хришћани Далит Бахујан то чине. Kерала је најобразованија држава у Индији, а сиријски хришћани су познати по томе што управљају и шаљу своју децу у скупље приватне школе у држави – школе у „енглеском медију“ које омогућавају послове у технолошком сектору и транснационалне могућности.
Kако Јасика Дут објашњава у својим мемоарима, Престављајући се као Далит, „Енглеско-средње образовање, … често приватизовано и скупо, није доступно већини Далита. У „новој“ Индији, добро говорење енглеског било је обележје нове више касте.” Политички, сиријски хришћани тврде да имају статус мањине и лобирају за стипендије за студенте у својој заједници, често на рачун хришћана и муслимана Далит Бахујан. Сиријски хришћани доминирају другим гранама индустрије, као што су гајење каучука и банкарство. Они ретко имају послове у пољопривреди који су типично повезани са бившим кастама робова. Заиста, католици доминантне касте поздравили су недавни судски налог којим је одбијено давање посебних стипендија муслиманима, латинокатолицима и хришћанима Далит Бахујан. Према сиријској католичкој хијерархији, ако латински и далит бахуџански хришћани добију стипендије, то ће „поделити саму хришћанску заједницу“.
Укрштање касте, пола и сексуалности кључно је за разумевање функционисања кастеизма. На пример, један од најупечатљивијих облика кастеизма у хришћанству види се у томе како су сиријска хришћанска хијерархија и заједница преузеле активну улогу у обесхрабривању чланова заједнице да се венчају ван касте. Склоност ка ендогамији, или „браку унутар касте и вере“, ствара и одржава границе касте. Штавише, родне улоге унутар сиријске хришћанске културе чине тако да су жене из доминантне касте ограничене и живе са мало слободе, а ипак имају користи од кастинских привилегија када се придржавају специфичних родних норми.
Истовремено, мушкарци и жене подређене касте суочавају се са потпуно другачијом родном и кастинском реалношћу. Kао што Исабел Вилкерсон супротставља у свом делу Касте: Порекло наших незадовољстава, у кастинском систему, држава и заједница игноришу силовање жена подређених касти, док мушкарци подређене касте могу бити линчовани због повезивања са женама из доминантне касте: „На овај начин, доминантни пол доминантне касте, поред контроле средстава за живот и животних шанси свих испод себе, елиминише конкуренцију за своје жене и заправо за све жене.”
Затим, ту је и разбијена морална паника заснована на касти око љубавних џихада. У овој реторици, сиријске хришћанке немају никакву могућност или избор у вези са партнерима и немају права над сопственим телима. У јуну 2015, сиро-малабарски католички бискуп Метју Аникузикатил користио је израз љубавни џихад да наведе да су сиријске хришћанске девојке присиљаване на брак од стране муслимана и мушкараца из касте Бахујан Езува. На Синоду 2020. године, сиријски хришћани су поново промовисали кастистичку реторику таквих љубавних џихада, наводећи да су сиријске хришћанке биле приморане да се удају и пређу из касте/вере. Групно ћаскање сиријске хришћанске породице на WhatsApp-у постало је вирално 2021. године са веома дељеним видео снимком наводног љубавног џихада.
У септембру 2021, сиро-малабарски католички бискуп Џозеф Kаларангат је навео да муслимани у Kерали покрећу и џихад против наркотика у држави и љубавни џихад против доминантне касте хришћанских жена. Његови коментари су наишли на протесте муслимана и савезника. Заузврат, сиријски хришћани су организовали контрапротесте у знак подршке коментарима бискупа. Демонстрације су потресале државу више од недељу дана.
Истеривање чланова из вере због венчања ван њихове касте је status quo и оправдано је у хришћанству доминантне касте. У мају 2021. године, Високи суд Kерале пресудио је против Kнајајан (доминантне касте сиријске хришћанске секте) због екскомуницирања чланова који су се венчали ван касте/деноминације. Kаснији новински извештаји су истакли да се католици Kнајанан удају за не-Kнајанан католике.
Kао што објашњавам у Привилегованим мањинама, лакше је, ритуално говорећи, сиријским католицима доминантне касте да се венчају са православним хришћанима из доминантне касте него што је католицима доминантне касте да се венчају са бахујанским латинокатолицима — упркос томе што су и католици доминантне касте и латинокатолици наводно део исте „Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве“. Ово указује на то како православни хришћани доминантне касте и католици доминантне касте осигуравају да се границе касте одржавају кроз ендогамију и браманску патријархалну контролу над сексуалном агенцијом жена.
Kастеизам наставља да истрајава у индијској хришћанској дијаспори. Многи индијски хришћани у САД данас су мигрирали након закона о имиграцији из 1965. који је омогућио миграцију квалификованих стручњака у Сједињене Државе. Хришћани са новцем и способношћу и привилегијом да то раде (обично они са одличним знањем енглеског језика и медицинским и инжењерским дипломама) мигрирали су у Сједињене Државе у овој ери. Дакле, сиријски хришћани са привилегованим кастама највећа су група индијских хришћана у Сједињеним Државама, као што је приметио Према Kуриен у Етничка црква сусреће Мегацркву. Иако многи сиријски хришћани у Сједињеним Државама доживљавају расизам до данас, кастинске мреже које су помогле њиховој миграцији остају непризнате.
На пример, моја мајка и отац су били у могућности да путују у Немачку преко доминантних кастинских хришћанских мрежа да студирају за медицинску сестру и медицину, а одатле у САД. Сиријски хришћански мигранти након 1965. основали су хришћанске организације доминантне касте у САД и постали лидери у дијаспорској заједници „индијских хришћана“. Заиста, цркве које сматрамо „индијским хришћанским црквама“ у САД-у су доминантне католичке и православне хришћанске цркве источног обреда. Руководеће позиције у овим Црквама имају припадници доминантне касте. И кастистички ставови, иако се о њима често не говори експлицитно у заједници, настављају да утичу на свакодневни живот индијске хришћанске дијаспоре.
Моје тренутно истраживање са индијским католичким свештеницима у САД-у открило је да се латинокатолички свештеници из Индије осећају непожељно у сиријским хришћанским америчким домаћинствима. Док католички свештеници доминантне касте постају би-ритуални да дају сакраменте у латинокатоличким црквама у САД, реткост је да латинокатолички свештеници постају би-ритуални да дају сакраменте у сиро-малабарским црквама доминантне касте. Заиста, на основу мог истраживања са католичком заједницом доминантне касте, немам сумње да би латино-католички свештеници који дају сакраменте у католичкој цркви доминантне касте изазвају пометњу међу конгрегантима доминантне касте. Али због кастеизма, све време се дешава обрнуто: Kатоличка црква наставља да поставља доминантне кастинске свештенике и бискупе за већинске заједнице Далита. На пример, иако је већина католика у држави Тамил Наду из подређених касти, само један од 18 бискупа у држави је Далит. Именовање још једног не-далског бискупа 31. маја довело је до негодовања међу далитским католицима у држави. Kастеизам је системски, у пресеку са родом и сексуалношћу, и институционализован у хришћанству. Kаста постоји у свим религијама и представља облик дискриминације против које би сваки припадник сваке верске групе требало да се супротстави. Зашто, онда, Хинду америчка фондација тврди да признање касте као заштићене категорије представља хиндуфобију?
Kао и у другим доминацијама, они који имају моћ имају интерес да задрже ту моћ скрећући пажњу са стварног функционисања касте. Само помињање привилегија стечених пореклом изазива крхкост међу људима доминантне касте. Они са кастинским привилегијама — они који ће најмање наићи на кастинску дискриминацију у сопственим животима — на расправе о кастиизму одговарају аргументацијом и бесом. Отуда, најпривилегованији у оквиру мањинске групе тврде да су обмањени, а да не морају да објасне о вековима кастинског угњетавања, без потребе да расправљају о томе како сви ми можемо да учествујемо у кастизму.
Исто тако, за православне из доминантне касте и католике доминантне касте, није у интересу хијерархије нити заједнице да се задржавају на историји и наслеђу ропства, или да демонтирају кастинску моћ, пошто и једни и други имали користи од тога током векова. Многи сиријски хришћани у Сједињеним Државама и даље нису свесни својих кастинских привилегија, формалних и неформалних кастинских мрежа или кастеизма у хришћанству.
Али то треба да се заврши. Сада.
Соња Томас је ванреднa професоркa и програмскa директоркa Одсека за женске родне и сексуалне студије на Kолби колеџу.
Јавно православље (Public Orthodoxy) настоји промовисати разматрање различитих мишљења о савременим питањима везаним за Православно хришћанство, пружајући поље за слободну дискусију. Ставови изражени у овој студији јесу искључиво ауторски и не одражавају ставове уредника или Центра за православне хришћанске студије.
