Пoл Гавриљук (Paul Gavrilyuk)
Хитлер је одржао свој говор 12. септембра 1938. у немачком Рајхстагу неколико недеља пре него што су немачки тенкови прешли немачко-чешку границу како би извршили инвазију на Чехословачку; Путин је одржао говор руској нацији 21. фебруара 2022. док је давао наређење руским тенковима да пређу руску границу са источном Украјином.
Као главни разлог за инвазију, Хитлер је навео надуване притужбе немачке мањине од 3,5 милиона људи у Чехословачкој; Путин често наводи замишљено угњетавање оних који говоре руски у Украјини као главни разлог своје инвазије 2014. и сада 2022. Ја сам Украјинац који говори руски. Из личног искуства знам да је Путинова тврдња лаж. Украјина је двојезична земља, у којој је руски језик скоро једнако уобичајен као и украјински. Људи који говоре руски у Украјини имају већа грађанска права од својих колега у Путиновој Русији.
Док се Хитлер жалио на замишљено угњетавање етничких Немаца у Чехословачкој, већ је пет година прогонио Јевреје у Немачкој. У ствари, први концентрациони логори су се појавили већ 1933. године, а објављено је 400 уредби и декрета којима се ограничавају јавна и приватна права Јевреја. Док је Путин ширио лажи о угњетавању руског говорног становништва у Украјини, почео је брутално да тлачи и прогони кримске Татаре, одмах након незаконите анексије Крима 2014. Прогон Татара је веома добро документован.
У свом говору, Хитлер доводи у питање постојање Чеха као нације, називајући је „такозваном нацијом Чеха“ и окривљујући Версајски споразум (1919) за стварање „ненормалне државе Чехословачке“. Попут Хитлера пре њега, Путин у свом говору тврди да „Украјина заправо никада није имала традиције праве државности“ и приписује стварање нације која је постојала вековима пре оснивања Москве „бољшевичкој, комунистичкој Русији“. Другим речима, Хитлер је сам негирао државност Чехословачкој; а Путинова стратегија са Украјином је веома слична. Обојицу је подржавала велика већина њиховог становништва код куће; и једни и други имају корисне идиоте у иностранству, вољни да верују у њихове глупости.
Хитлерова главна замерка била је пораз и понижење Немачке после Првог светског рата (1918). Путинова дуготрајна љутња је мирни распад Совјетског Савеза 1991. године, који је неславно назвао „највећом геополитичком катастрофом [двадесетог] века“. Путин сматра да би нека верзија Руске империје ипак могла да се реконструише, а његов непосредни циљ је инвазија на Украјину. Ипак, постоје добри разлози да се верује да неће стати са Украјином.
Хитлеров говор укључује следеће обећање: „Изјавио сам да је граница између Француске и Немачке коначна. Он накнадно тврди да „Немачка нема интересе на Западу, а наш западни зид је за сва времена граница Рајха на западу“. Сада знамо како се ово завршило. Занимљиво је да Путин уопште не даје гаранције у вези са интегритетом граница суседних народа, посебно балтичких држава и Пољске. Путинов досадашњи рекорд говори сам за себе: прекршио је границе Молдавије у Придњестровљу (1992) и анектирао две области Грузије (2008) и скоро једну седмину Украјине (2014, финализовано 2022).
Минхенски пакт од 30. септембра 1938. приморао је Чехословачку да уступи велики део своје територије и дао Хитлеру дозволу да окупира претежно немачке области у земљи. Међутим, овај покушај европских великих сила да умире Фирера само га је охрабрио на даљу агресију. Слично томе, споразуми из Минска из 2015, који су генерално били неповољни за Украјину, омогућили су Кремљу да искористи замрзнути конфликт као средство украјинске дестабилизације. Пуштањем руских тенкова да отворено уђу на територију источне Украјине, Путин је поништио све раније потписане споразуме о поштовању територијалног суверенитета Украјине, укључујући и оне који су направљени у Минску.
Хитлер је деловао као диктатор, идентификовао се са немачком нацијом и захтевао жртве од Немаца. Путин је постао непоколебљив и претвориће се у диктатора логиком рата којем се противи остатак света.
У Другом светском рату, Украјина, Белорусија и Пољска постале су „крваве земље“ које су највише претрпеле у смислу губитака по глави становника. Ако Путин жели да крене на Кијев, мантра председника Бајдена да ће НАТО војно штитити само савезнике НАТО-а није довољна да обузда сукоб. Нико није могао да предвиди 1938. да ће анексија Аустрије и окупација Чехословачке довести до рата који ће однети око 75-80 милиона људских живота. Исто тако, Путинова анексија Крима и окупација источне Украјине могле би да доведу до највеће геополитичке катастрофе нашег века. Да ли ће лекције из Другог светског рата помоћи свету да види и спречи ову катастрофу?
Пoл Гавриљук је шеф катедре Аквинског за теологију и филозофију на Универзитету Сент Томас, Сент Пол, Минесота.
Јавно православље (Public Orthodoxy) настоји промовисати разматрање различитих мишљења о савременим питањима везаним за Православно хришћанство, пружајући поље за слободну дискусију. Ставови изражени у овој студији јесу искључиво ауторски и не одражавају ставове уредника или Центра за православне хришћанске студије.
