Руски православни медији показују да је кућа међу сoбом подељена

Џејкоб Ласин (Jacob Lassin)

iStock.com/urfinguss

Руски ничим изазван рат против Украјине прети да постане најгора хуманитарна катастрофа у новијој историји. Руска православна црква, која је већ умешана у дуготрајни сукоб у Украјини због одлуке васељенског патријарха Вартоломеја да додели аутокефалност Православној цркви Украјине, суочава се са још већим борбама да одржи јединство међу својом паством док се ова несрећа одвија.

Московска патријаршија сноси велику одговорност за овај актуелни сукоб. Патријарх Кирил и Руска православна црква наизменично су били ентузијастични навијачи или су пак ћутали у вези са агресијом Русије на Украјину, подржавали сепаратисте и анексију Крима.

Руски православни медији и у Русији и у Украјини од 2014. раде на дискредитовању Еуромајдана и демократски изабраних украјинских влада и од 2018. на сејању сумњи у легитимност Православне цркве Украјине. Сада, док руске трупе нападају Украјинце, видимо како медији и реторика чак деле православне хришћане унутар Московске патријаршије.

Дан пре него што је Путин започео инвазију, 23. фебруара, у Русији је био „Дан бранилаца отаџбине“, празник који слави војска и ветерани. Патријарх Кирил је овом приликом свесрдно благословио руске трупе и њихове акције. Као што Сергеј Чапнин помиње у свом посту у Јавном православљу, Кирил је ћутао скоро дан након почетка инвазије, а затим је понудио прилично слабу и пропагандистичку изјаву која никада није назвала руске акције инвазијом или се чак директно обратила Путину.

Извештавање на званичном сајту Московске патријаршије, Patriarchia.ru, углавном је фокусирано на хуманитарну помоћ избеглицама које из Донбаса напуштају Русију. Овакав став помаже да се ојачају лажне изјаве Кремља да шаље трупе у Донбас како би спречио „геноцид“ Руса у региону. Међутим, о невољи Украјинаца у остатку земље, само се ћути.

Чак и на различитим језичким верзијама веб-сајтова истих црквених организација видимо да се доносе селективне одлуке о томе која публика добија одређене информације, представљајући одабрани поглед на изјаве, чак и од јерарха у Московској Патријаршији. На пример, митрополит кијевски Онуфрије, поглавар Украјинске православне цркве Московске патријаршије је 24. фебруара издао снажну изјаву у којој је Путина позвао да прекине рат. Ово је била једина суштинска изјава било кога у Московској патријаршији која експлицитно напомиње да је ово Путинов агресорски рат. Ова изјава је доступна у преводу на Orthoxhristian.com, али је у потпуности одсутна на главном сајту Pravoslavie.ru на руском језику. Из ове одлуке се може закључити да сајт није вољан да упути било какву критику Путину и његовом неправедном рату за руску публику, али да разуме лошу оптику ситуације широм света и жели да међународној јавности покаже позив украјинског прелата на мир.

Да не би помислили да је ово само одлука мањег онлајн издања, важно је разумети да је Pravoslavie.ru један од најстаријих и најутицајнијих православних сајтова на свету. Основао га је у Сретенском манастиру у срцу Москве садашњи митрополит Псковски Тихон (Шевкунов). Тихон је моћна и поларизирајућа личност унутар Московске патријаршије и чак је назван „Путинов исповедник“ и има јаке везе са обавештајним и полицијским агенцијама у Русији.

Тихон је такође био главни покретач покушаја да се руски историјски наратив преради у изразито националистичком кључу. Покренуо је иницијативу за стварање мултимедијалних музеја широм земље под називом „Русија – моја историја“. Ове инсталације нуде визију руске историје која тврди да сви проблеми Русије долазе споља и промовише фундаменталистичку идеологију која велича монархизам и клерикализам. Са Путиновим говором 23. фебруара, сада видимо шта се дешава када овај историјски наратив постане водећи принцип у геополитичком доношењу одлука.

Још једна медијска кућа која нуди увид у улогу православних медија у овом сукобу је „Унија православних новинара“, новински сајт који је у Украјини основао Виктор Вишњевецки, украјински олигарх са јаким везама са Московском Патријаршијом. Настала је након Еуромајдана да шири проруске и промосковске ставове Патријаршије.

 „Унија православних новинара“ објављује бомбастичне чланке који оптужују Васељенску патријаршију да је марионета Сједињених Држава; за изазивање страха да Запад покушава да уважи ЛГБТК+ вредности на Украјину; и потпуне осуде Православне Цркве Украјине као пуких расколника са лажним хиротонијама, сакраментима и ауторитетом. Сва реторика „Уније“ осмишљена је да подстакне страх међу украјинским православним хришћанима од њихових суграђана, тврдећи да је њихова једина нада у Русији. Све до Путинове објаве рата, сајт је супротстављао изјаве за мир и смиреност из Московске патријаршије са позивима на борбу до победе из Православне цркве Украјине. Чак и сада, његово извештавање и даље оптужује оне који су повезани са Православном црквом Украјине да тероришу свештенике и парохијане Московске патријаршије.

Не помиње се шта руске трупе раде у земљи.

На основу својих званичних изјава и селективног медијског извештавања који представља један поглед Русима, други Украјинцима, а трећи међународној публици, Московска Патријаршија у великој мери напушта своју браћу и сестре у Украјини, осим оних које је Путин одлучио да „спаси“.


Џејкоб Ласин је постдокторски сарадник у Меликиан центру за руске, евроазијске и источноевропске студије.

Јавно православље (Public Orthodoxy) настоји промовисати разматрање различитих мишљења о савременим питањима везаним за Православно хришћанство, пружајући поље за слободну дискусију. Ставови изражени у овој студији јесу искључиво ауторски и не одражавају ставове уредника или Центра за православне хришћанске студије.