Марко Павловић
После прекида општења између Руске православне цркве (РПЦ) и Васељенске патријаршије (ВП) због статуса православне цркве у Украјини, питање консензуса у православној цркви је од неизмерног значаја. Упитно је да ли Москва и Константинопољ деле исту еклисиологију, али питање решења раскола православне цркве у Северној Македонији (Македонске православне цркве) које се управо дешава даје нову наду за будућност.
Епархије православне цркве у Северној Македонији су биле саставни део Српске православне цркве (СПЦ) до 1967. године. После Другог светског рата, СПЦ је била под комунистичким режимом у Југославији и због велике репресије није могла слободно да реагује. Управо током тог периода су епархије православне цркве на данашњој територији Северне Македоније једнострано прогласиле аутокефалност од СПЦ-е и отпочеле раскол. Македонска црква је због тога већ деценијама изолована и налази се ван јединства са Помесним православним црквама.
Неколико пута је СПЦ, са благословом ВП, покушавала да реши овај раскол, али се сваки покушај завршио неуспехом. Међутим, Св. Архијерејски Синод СПЦ-е, на челу са Патријархом Порфирије, састао се са представницима Македонске цркве у Нишу (6. маја).[1] Само три дана касније (9. маја), Свети Архијерејски Синод ВП издао је саопштење у коме се обавештава да је ВП одлучила да врати Македонску цркву у заједницу са њом. Свети Архијерејски Синод је даље додао да препушта СПЦ-и да до краја заврши повратак Македонске цркве у јединство.[2] Српски Патријарх Порфирије и македонски Архиепископ Стефан су заједнички служили Архијерејску Литургију као знак повратка у јединство у Београду (19. маја) и у Скопљу (24. маја).[3] Током Литургију у Скопљу Патријарх Порфирије је рекао у беседи да је СПЦ одлучила да призна статус аутокефалности Македонској цркви.[4] Најављено је да ће Патријарх Вартоломеј и Архиепископ Стефан заједно служити Архијерејску Литургију као чин повратка у јединство 12. јуна у Константинопољу.[5]
Након што је СПЦ признала аутокефалност Македонској цркви протојереј Николај Балашов, заменик председника Одељења за спољне послове црквене односе (ОСЦО) Московске патријаршије, изјавио је да се РПЦ, заједно са својом браћом Србима и Македонцима, неизмерно радује овом радосном догађају који су већ дуго чекали.[6] Друге Помесне православне цркве још увек нису дале изјаве по овом питању. Ипак, закључак који се може донети јесте да нико од њих није дао негативну изјаву. С друге стране, постоје још увек нерешена питања у вези са аутокефалношћу, а прво питање је које ће бити формално име ове цркве.
У својој изјави о обнови јединства са Македонском црквом, ВП је навела да признаје ову цркву као Охридску архиепископију. Међутим, митрополит Бугарске православне цркве (БПЦ), господин Гаврило, изјавио је да је неприхватљиво за БПЦ-у да назове ову цркву Охридском архиепископијом уместо Македонском црквом. Митрополит је рекао да је БПЦ наследница Охридске архиепископије и да се Македонској цркви не може дати тај назив. На основу мишљења митрополита и БПЦ и држава треба да заузму недвосмислен став по овом питању.[7]
Својим признањем Македонске цркве, Св. Архијерејски Синод ВП је на одређени начин прејудицирао решење назива ове цркве тако што ју је већ назвао Охридска архиепископија. Македонски медији гледају позитивно на овакав званичан назив цркве. Заправо, Македонска црква је до сада користила назив Македонска православна црква – Охридска архиепископија као свој званичан назив. СПЦ и РПЦ нису давале негативне изјаве на ову тему. Св. Архијерејски Синод БПЦ такође није званично дао негативне изјаве у вези са називом ове цркве, тако да је могуће да је то био само лични став митрополита Гаврила.
Поред питања званичног назива Македонске цркве, постоје и друга још увек нерешена питања: 1. Ко ће доделити Томос о аутокефалности Македонској цркви? 2. Под чијом духовном јуриздикцијом ће се наћи парохије Македонске цркве у дијаспори (ВП је признала јуриздикцију Охридске архиепископије само унутар граница Северне Македоније)? 3. Шта ће се догодити са црквеном структуром и архијерејима СПЦ-е на територији Северне Македоније (да ли ће оне постати саставни део нове аутокефалне цркве)?
Ова отворена питања треба да буду решена између СПЦ, ВП и Македонске цркве. С друге стране, разрешење раскола Македонске цркве је могући доказ да еклисиологија православне цркве није угрожена. Иако је питање православне цркве у Украјини веома компликовано, и изазвало је прекид општења међу РПЦ и ВП, разрешење раскола у Северној Македонији може бити назнака да се уз помоћ дијалога може решити деценијски раскол као што је то случај између Св. Архијерејских Синода СПЦ и Македонске цркве. Српски епископ Иринеј (Буловић) је у својим ранијим изјавама такође тврдио да СПЦ непрекидно ради на еванђелском дијалогу са црквом у Северној Македонији и да управо уз помоћ њега покушава да реши раскол.[8] Сада је Св. Архијерејски Синод СПЦ-е, на челу са Патријархом Порфирије, показао да управо таква врста дијалога може бити искоришћена да би се разрешио раскол.
Можда је управо, решењем раскола у Севереној Македонији, СПЦ показала да православна еклисиологија и даље веома постојано живи у Цркви, иако је можда угрожена у Украјини. И Васељенска и Московска патријаршија су показале слагање са напорима Српске патријаршије да разреши раскол, и на тај начин су и Москва и Константинопољ показале да још увек деле исти еклисиолошки дух и исту пастирску бригу о васцелом православљу. Ова чињеница улива наду да постоји консензус о еклисиолошким питањима унутар православне цркве као и да га и Москва и Константинопољ деле, а то је управо показала и обзнанила СПЦ решавајући раскол који је трајао 55 година управо еванђелским дијалогом.
[1] Епископ Фотије: Обновљени разговори СПЦ и тзв. МПЦ, могуће васпостављање канонског јединства већ на мајском Сабору, https://stanjestvari.com/2022/05/08/episkop-fotije-obnovljeni-razgovori-spc-i-tzv-mpc/.
[2] Το Οικουμενικό Πατριαρχείο δέχθηκε σε εκκλησιαστική κοινωνία την Αρχιεπισκοπή Σκοπίων, https://www.romfea.gr/oikoumeniko-patriarxeio/49974-to-oikoumeniko-patriarxeio-anagnorise-tin-sxismatiki-ekklisia-ton-skopion.
[3] Зацељена рана полувековног раскола, http://www.spc.rs/sr/zaceljena_rana_poluvekovnog_raskola.
[4] Патријарх Порфирије: Господ је Алфа и Омега нашег постојања у историји и у вечности, http://www.spc.rs/sr/patrijarh_porfirije_gospod_je_alfa_omega_nasheg_postojanja_u_istoriji_u_vechnosti.
[5] Pendarovski pisao Vartolomeju: Spremni za Vaš tomos o autokefaliji, pravovremene odluke Vaseljenske patrijaršije su presudne, https://www.aktuelno.me/region/spremni-za-vas-tomos-o-autokefaliji-pravovremene-odluke-vaseljenske-patrijarsije-su-presudne-pendarovski-pisao-vartolomeju/.
[6] Το Πατριαρχείο Μόσχας για την ανακοίνωση του Πατριάρχη Σερβίας, https://www.orthodoxianewsagency.gr/patriarxeia/patriarxio_mosxas/to-patriarxeio-mosxas-gia-tin-anakoinosi-tou-patriarxi-servias/.
[7] Митрополит Гавриил: Неприемливо е да признаем македонската църква като Охридска архиепископия,https://www.dnevnik.bg/bulgaria/2022/05/12/4345648_za_nas_shte_e_mnogo_losho_bulgarskata_curkva_da/comments/.
[8] Епископ бачки Иринеј: Дијалог је једини начин да се превазиђе македонски раскол, https://stanjestvari.com/2021/04/29/episkop-backi-irinej-dijalog-je-jedini-nacin-da-se-prevazidje-makedonski-raskol/.
Јавно православље (Public Orthodoxy) настоји промовисати разматрање различитих мишљења о савременим питањима везаним за Православно хришћанство, пружајући поље за слободну дискусију. Ставови изражени у овој студији јесу искључиво ауторски и не одражавају ставове уредника или Центра за православне хришћанске студије.