ВИРУС КОРОНА И ПРИЧЕШЋИВАЊЕ

Вил Коен (Will Cohen)

Како би требало да се Православна црква и њени верници понашају у тренуцима до сада невиђених затварања и отказивања свега услед ове ризичне и комплексне ситуације изазване пандемијом COVID-19? За многе православне јурисдикције и појединце, пандемија отвара могућност да се yплашеном свету укаже на изврсну чврстину православне вере, али и оних који је држе. Један од начина на који се то постиже јесте да наставимо богослужити  као и пре, затим да наставимо са целивањем икона и примањем Евхаристије заједничком кашичицом као што је и до сада чињено. Грчка православна архиепископија недавно је издала смернице у којима моли парохијане да поштују иконе клањајући се пред њима не додирујући их устима (исто као што се привремено суздржавамо од љубљења оних које волимо не само у случају када су они болесни или када смо ми болесни, него и кад имамо разлог да будемо забринути да смо болесни) и оне су прихваћене од стране многих православних хришћана унутар Грчке православне цркве, али и ван ње, што представља нечувено прилагођавање духовном страху који је завладао светом. У блогосфери и било где другде уистину се пуно говори о томе како смо ми људи од вере, а не људи од страха.

Continue reading

Да ли православни хришћани треба да брину о клими?

Марк Рузиен (Mark Roosien)

Иако је Православна црква стекла међународну репутацију као ,,зелена“ Црква, великим делом захваљујући еколошким иницијативама васељенског патријарха Вартоломеја, у пракси је ситуација много сложенија. Наука која стоји иза људских узрока климатских промена и њихових катастрофалних последица је јасна, али то питање нажалост остаје оштро подељено међу православним хришћанима у Сједињеним Америчким Државама. Прихватање климатских промена од стране америчких православаца се грана на—либерално и конзервативно—како их је дефинисала политика Сједињених Америчких Држава у 21. веку.

Политичке поделе које постоје међу нама су отровне, не само за црквено јединство, него и зато што нам допуштају да судимо по сопственом нахођењу, па тако остајемо  заглављени у бескомпромисним расправама о легитимитету научних података, као и о мрачним силама које наводно финансирају науку о клими, којy пак оптужујемо за ширење ,,лажних вести“.

Continue reading

ИСТОЧНО-ПРАВОСЛАВНИ ИДЕНТИТЕТ И ,,АГРЕСИВНИ ЛИБЕРАЛИЗАМ“
НЕТЕОЛОШКИ АСПЕКТИ КОНФРОНТАЦИЈЕ

Дмитриј Узланер (Dmitry Uzlaner) 

Овај есеј је део текућег истраживачког пројекта ,,Савремени источно-православни идентитет, изазови плурализма и сексуалне различитости у секуларном добу“, који је заједнички подухват истраживача Центра за православне хришћанске студије при Фордам Универзитету, као и Универзитета Ексетер, у оквиру програма Британског савета ,,Превазилажење разлика“, финансираног од стране Британског савета, пријатеља Савета и фондације Хенри Лус. У августу, 2019. године, 55 истраживача окупило се на међународној конференцији на колеџу Светог Стефана у Оксфорду. Ови есеји сумирају презентације које су одржане током припрема за конференцију и на самом сусрету. Заједно одражавају истинску разноликост мишљења која су на конференцији заступана и сведоче о потреби додатног разматрања и дијалога о овим сложеним и контроверзним темама.

Ја нисам теолог и нећу говорити као теолог. Ја сам религиолог. Говорићу из перспективе спољног посматрача. То је перспектива човека који је дуги низ година проучавао савремено православље (у Русији)—са посебним фокусом на верски конзервативизам у његовим различитим манифестацијама.

У дискурсу савременог православља (руског), једна од најважнијих тема последњих година била је борба са оним што се у реторици назива „агресивни либерализам“ или „агресивни секуларизам“. „Агресивни либерализам“ је вишедимензионални концепт, међутим његов најалармантнији део, а који се често наводи као доказ зашто је либерализам опасан, јесте „сексуална разноликост“, нарочито нетрадиционални сексуални односи, истополни бракови, феминизам, итд. Чини се да је визија Цркве о самој себи базирана на овој конфронтацији, на осећају да ју је напао агресивни идеолошки непријатељ који намеће туђинске вредности и обичаје.

Continue reading

НАУЧНИЦЕ, А НЕ СВЕШТЕНОСЛУЖИТЕЉИ

Георгије Демакопулос (George Demacopoulos)

У једном значајном есеју из 1990. године еминентни истраживач раног хришћанства, Елизабета Кларк указала је на то да се хришћанство брзо развијало јер су жене важиле за једне од првих доброчинитеља – биле су ,,Покровитељи, а не свештенослужитељи“. Према Кларковој, женско покровитељство није било само питање хришћанске побожности, него је било и последица ширих друштвених и културних промена за жене у грчко-римском свету. Истовремено када је римско друштво забрањивало женама да буду покровитељи грађанских догађаја, мала, али одлучна група аристократкиња је своје покровитељство  усмерила ка хришћанству. А остало је, да тако кажем, историја.

Желео бих да напоменем да у Православној цркви у Сједињеним Америчким Државама данас постоји паралелни социолошки феномен. Док жене још увек не могу да постану свештенослужитељи, оне све чешће постају студенти теологије. А то има снажан и позитиван утицај на Цркву.

Continue reading